Просветни гласник

27»

О РУСКИМ СРЕДЊИМ ШКОЛАМА

207

Мандеба, испречила нека подморска узвишада, те затворида овај затон од широкога мора. Да бн се складовп солп очували у доцнијим геолошким добима, потребпо је да буду покривенп слојевима који не пропуштају воду, н. пр. глином. Ииаче их лако нестане исппрањем г.оде. Томе растворвом утицају подземне воде има се прпписати, што се ретко нађе у сољанама и лако растворљивпх соли, као М§80 4 , М§С1 2 и КС1. Најважније сољане где се ове солн ипак находе, јесу Калуш у Галпцији и ШтасФурт код Магдебурга, у Немачкој. Моћност овога другога склада још није одређена, ]ер му још нпсу достиглп доњу границу, подину ; он прппада Формацпјп горњега цехштајпа, и покривен је најпре једпим слојем од 27™ угасите, слане глине, потом анхидритом, а овај шареним пешчарем и мушелкалком. За очување највнших слојева сољане од велике је валшости, што је по таложењу лако растворљивих соли наступило поновно преливање морем, из којега се слегао покрпвач од глипе п анхидрпта. У овој сољани пзнела нам је природа у потпуној правилности и чистоћн постанак соних складова, јер ту видимо и ресултат последње Фазе стварања сланнка, развијен у правилноме реду. У нижим катовима претежу, као најстарији талози, калцијумове п натријумове соли, које су мање растворљпве; а у горњим етажама находнмо лако растворљиве калијумове и магнезијумове соли, као најмлађе талоге. Тамо се опажа да најнижи кат сољане чини сланнк, који је танким и уноредним пругама анхидрита подељен у небројене слојеве, који изгледају као „годишња лета". Ови слојеви као да одговарају једногодишњем таложењу, из чега се закључује да је требало око 2000 годипа за стварање овога склада. Ово је кат сланпка н анхидрита. На њему лежи 66 т моћни кат, састављен нз сланика измешанога с М§С1 2 , с упореднпм умецима полихалита (Са80 4 .Мд80 4 .К 2 80 4 ), с тога се зове: кат полихалита. Поврх тога долази једна зона од 60 1Г моћностп, где је сланик измешан са сулФатима, с наизмевичним банцима кизерита (М§30 4 .Н 2 0); то је кат кизерита. Ту се виђају и умеци силвина (КС1). Највпши, завршни кат чпне складовн, 45 ш дебљине, шаренога сланпка, измешаног с карналптом (КС1.М§С1 2 .6Н 2 0) и с каинитом (КС1.М§80 4 . ЗН 2 0), с гукама као снег белога борацнта (2М§, В 80 15 .М§С1 2 ). О во је кат карналпта. У почетку не знађаху за пндустрпску вредност калцијумових и магнезијумовнх соли, и сматраху их као неугодне н неиотребне пратиоце траженога сланика, и као такве одбадиваху пх без икаке иримене. Ну од 1861. г. — кад се на основу већега напретка Хемије сазнаде њнхова вредност

—нагло се разви на овоме месту велика индустриска радња управљена добивању препарата калцијумовнх и магнезијумовпх, и с толиким успехом, да се прпходом од ове хемиске индустрпје покривају сви трошковн око вађења самога сланнка, чија вредност представља чисту добит. Ну сем тога, овде су остварене погодбе и за Фабрично добивање брома и бора изнађених минерала. Тако је хемиска индустрија извршила свој добротворнп утнцај, јер је прниомогла да се створе пзвори богата прихода за државу која је умела, неговањем науке Хемнје, кориспо и разумпо да употреби и обрадп своје природно благо. С тога је веома умесна и оправдана порука поштов. проФесора, г. С. М. Лозанића, омладинп нашој, да пригрлн с највећом вољом индустрпске науке, које су за нас у данашњим нриликама нашим једпн наш спас (Види говор ректора Вел. Школе, г. С, М. Лозаннћа о Св. Сави 1891. г.). Вел. Градиште, 1891. г.

0 РУСКИМ СРЕДЊИМ ШКОЛАМА од Светислава Ст. Симића, ирофесора београдске Учит. Школе и Милутина К. Драгутиновика, ирофесора крагујевачке гимпазије. I. Поглед на историју и садашае стање руских средњих школа. — Мивистарски распис о уџбеницима. —■ Предавачи. — Одређен број часова директорима и инспекторима. — Разредне старешине. — Пансиони при средњим школама. — Годишњи испити. — Приватне гимназије. Један од најважнијпх задатака, који су нам сгављени у дужност, без сумње је тај, да мотримо на све измене и новине у рускнм средњим школама II да о томе у својим дописима извештавамо минпстарство. Да овој обавези одговоримо, ми смо се постарали — колико је то према приликама могућно било — да се похађањем овдашњих гпмназија п проучавањем стручних списа упознамо за сада у главним цртама с устројством руских средњих школа, те ћемо тако моћи схватити и проценити значај новина и измена, којима ће ова школска година (судећп по почетку) бити врло обнлна. Онај велпкн покрет за реФормацијом средњих школа, који се у наше дане осећа у свих образованих народа, ннје остао без утицаја ни на средњу школу у Русији, а одзив су му многобројне расправе н студије, које се јављају без мало у свима рускнм