Просветни гласник

208

НАУКА И НАСТАВА

листовима не само чисто педагошким, него и у жу надима, посвећеним књижевности, науци шш политицв. Може се рећи, да ви једно питање о средњој настави, о коме се говори данас у Јевропи, не остане неопажепо, незабележено и неоцењено и у Русији, разуме се све у оквнру и обиму, какав је према приликама могућан у овој земљи. Пратећи за ово три месеца рад на просветном пољу у Русији, ми смо пмали прилике уверити се како је потпуно неосновано оно мншљење, које се често чује и понавља, да је у Русији новинарство без утицаја на ток јавннх послова, да је оно у службеном, потчпњеном подожају. Вз овога, а још више из дописа који за овпм дођу, видеће се јасно, да све измене и ношше, што се уводе у сргдње заводе нису ништа друго до остварена мишљења, која су у новинарству имала највише н најбољих бранилаца. Готово пре сваке измене водпда се о њој жива борба у ступцима разних листова Ми бележимо ову чињеницу, јер је она — мислимо врдо важна и значајна: она најбоље сведочи о том, колико је и какко је интересовање, с којим свако у Русији прати све што је уплетено у жпвот школин и што може бити од штете или од користи за опште образовање. То живо интересовање, можемо без устезања рећи то одушевљење, коме је извор у дубоком унерењу о неопходности просвете и образовања, није тако скорашњег порекда: у старој руској нсторији могу се наћи јаснн трагови тежњи да се просиета у руском народу учврсти н ојача. Тој тежњи Петар Велики дао је само јасан и одређен обдик, упутившп развнтак руског народа правцем, о чнјој су вредности и данас подељена мишљења. Не упуштајући се у нроцену овога питања, ми ћемо само напоменути, да су покрај разноликости у мвшљењима сви сложни у томе, да се руско образовање, наука п књижевност, каквн су данас, датирају од Петра Великог и да су ресултат његова рада, да Русију изједначи, у свему, с остадом Јевропом. После Петра Велнког сви су се владарн више мдн мање старали поред осталог и да потпомогну дедо аароднога образовања отварањем и издржавањем разднчних школа и друглх нросветннх установа. Ну њнхову старању нису одговаралп ресултати; напредовање у овом правцу било је доста споро, и ако су се потребе образовања живо осећале у свима слојевпма друштвеннм. Овоме су разноврсни и многц узроци, међу којима ће бити понајважнији тај, што се Русија налазила на путу, на коме јој је требадо савлађивати врло миоге тегобе, за које се тражило и доста сџремних људи

ц — што је важиије — доста новаца, а њега баш није било. Владавина цара ослободпоца Александра II. обележена је врло многим корисним реФормама, којима се хтеле задовољитн, различае иотребе рускога друштва; њима је дат слободнији полет руској мисли и створеае погодбе за брже развијање и руске пауке и руске књижеваости н брже пшрење образовања у масу народву. Б.^рба разнодикнх ндеја (које су ницаде у новим прндикама), вођена у журналистици и књижевности, дохватнла се ц средње шкоде. Више него пкад у ово су се доба почеде отварати нове, раздичне школе према разноликим потребама друштвеннм. Овом су покрету подлегле и гимназије, које су дотле биле чисто класичне: у њпх се уноси више реалног елемента — поред кдасичних гимпазпја отварају сеиреалпз; првима је по закону од 1864. годиае бно задатак да припремају ученике за университет, а другима да их привлкавају практичном раду п спремаЈу за више техничке школе. Захваљујући томе подету, Русија данас има 846 средњих шкода, од којих је 390 (45"/ 0 ) намењено образовању женскињг. На свако сто хиљада мушке деце дорасле за средњу школу има пет завода, а на толико женске деце дорасле за средње школовање — четири завода. Кад се има на уму, да бц на место сваког мушког средњег завода требало двадесет н пет и на место сваког женског тридесет и три такве шкоде, па да се подмпре потребе средњешколског образовања — пзгледа да је овај број незнатан. И ако је ноређење врло корисно, особнто у процени пптања о напредовању пародном ма у ком погледу, ипак нам се вцди да у овом случају то правило не бн било праведно, Јер треба рачунати на много што шта, од чега зависи напредовање, а погдавато на прилике, које га усдовљују. Поред тога још не треба губитн из впда да се све средње школе налазе нскључнво у губерниским и окружним градовима 1 ), да су оне, дакде, за подмирење тога дела становништва, које не премаша много број 18,000.000. Узме ди се све ово на ум, мора се призната да овн бројеви показују доста великн напредак. Међу мушким средњим заводима (474) има највише класичних гимназија — 190 (више од 2 | 5 ), за тнм духовних школа 162, реалака 61 и војних Ч На губерннске градове долазе средњих школа 48, в °/ 0 а на окружне 43, 6 °/ 0 - Има губерннја, у којила на сваки губерннскн град долази — у средњу руку — по 7 средњих завода, а има 11 губернија, где на деду губернију има само по 7 средњих шкода, у 9 губернија нешто више од 3, у 16 губерннја по 11, у 8 по 16, а у 9 губернија по 20 средњих шкода.