Просветни гласник

209

гимназија 17. На десет хиљада становника, који су по годинама равни ученицпма средњћх школа има 126 ученика (49 у гимназијама, 16 у реалкама 10 у духовним училиштима и т. д.). У школској години 1889.-90. било је свега ученпка у средњпм школама 181.000, међу којимаје бпло 73.000 (40,е°| о ) девојака. На издржавање средњих школа иотрошено је 21,ј милијуна рубаља на годпну; од тога новца 2 | 3 ишло је на мушке заводе, на које је пз државне касе издано 8,345.000 рубаља (58.1% њихова буџета), док је за женске средње школе потрошеио из државае касе 806.000 рубаља (11 0 / 0 њнхова буџета). Од онога, што држава даје на средње мушке школе, на класпчне гимназије нду 2 / 5 , на војне више од Ч 4 , на реалке око 14°| 0 , на нрогимназије 12,1°ј 0 , на духовпе школе 6, 6 °| 0 . — Остали новац, нотребан за пздржавање средњих школа, добпва се школарином, од које се у мушкпм школама добило 2 1 !, мил. руб. (17 ,7°] 0 целога буџета), а у женским 2,9 мил. руб. (41,4°| 0 целога буџета). Све остале трошкове подносе општине, земства и поједпнци. Садашње устројство руских гимназпја утврђено је законом од 1871. годпне но угледу на немачке гпмназпје. Главни нредмети у гимназпјп јесу: латински језик (недељно пре 49, сада 42 часа) и грчки језик (пре 36, сада 32 часа) с математиком, у коју се рачуна и Физика с фпзнчком геограФпјом (пређе 43, сада 36 часова педељно). Свима осталим предметпма па и рускоме језчку скраћен је број часова у корист првпх, Гпмназпја има осам разреда п један припремни разред за децу од 8 — 10 година , у ком се учи: веронаука , руски језик п рачун. — Предавања трају од 9 часова до 2 часа и 50 мин. Између првог и другог одмор је 5 минута, између другог и трећег 10, између трећег и четвртог по сата, између четвртог и петог 10 минута. Овим су законом одређене и пове дужности разредним старешпнама и њпховим помоћницима, које се мало у чем разлакују од дужностп разредних старешина у нашим школама. Газредне старешине одређује директор, а утврђује начелник школског округа, Њихови помоћници поглавито воде надзор над ученицпма за време одмора. — Директора помаже у вршењу дужности пнспектор или његов заменик. Школарина у рускпм гимназијама била је како кад разлпчне велпчпне; данас износп 60 рубаља годишње. Уз ПЈмназије могу постојати а пансиони, у који се примају поред ученика стппендпста п уче ници, који плате 400 рубаља за годину дана. *

Остављајућп да у својим пзвештајпма опширнпје проговорпмо о историском развићу руских гимназија п њиховом данашњем стању — ми смо мислпли да нам је и овај кратки преглед потребан за боље разумевање оних пптања, која смо пзабрали за предмет овоме првоме допису. Ова је година као што и помевусмо — обилата у покушајима, да се много што шта у руским гпмназпјама исправи и бољим заменп. Ове је годпне — да истакнемо само најважиије — старп наставпи план замењен новим, пздана нова правила о пријамппм и годишњим испитима, о испиту зрелостн « о занатлпским школама, поред многих других ситнпјих пзмена и новина. Између овпх ми ћело се задржатн у овоме допису само на неколикпм, које ће свакако доста ннтересовати наше просветне раднике. * * * У рускпм средњим школама одавно се тако рећп — одомаћио обичај мењати уџбене књпге. Наставпици, којп би саставили какав уџбеннк, терали бп своје ученпке да га набаве, ма да ђаци од почетка године имају при себи неку другу ручну књигу. Бпвало је и таквих наставника, који су препоручивали ученицима да купе друго издање некога уџбеника, и ако у том другом издању нема готово нпкаквих стварних измена. И .једнп и други наставннци са свим су заборављали на сиромашне ученике, који због таквих промена не могу појевтпну цену набављатп потребне им школске књиге у старијим издањима, нити се користити књигама своје старије браће или рођака. Промењивање уџбеника толико је отело маха, да се често дешавало где се у једној гимназији једап предмет предавао по разним уџбенпцима, а по који пут су ученици у једном разреду понављали неки предмет по новом уџбенпку, пошто је стари — по коме су га прелазили — избачеп из употребе. Са свпм је прпродно што је такав рад бпо на штету ученика и њихових родитеља: ученпка због тога, што су, служећи се књигама различно заснованпм, морали бркати појмове, а родитеља с тога, што су без икакве невоље морали трошити повише новца за куповање не тако јевтнних школских књпга. За овакав неправилан рад наставничкп п за све рђаве носледнце његове знало је и минпстарство народне просвете, јер је било о том извештавано од начелника 1 ) школских округа п окружних инспекгора. Увпђајући свуколику штету од таквога Руска даревина дели се у шкодској адмипистрацијн на 12 школских округа, којима управљају просветни чиновници — начелници с помоћницима и инспекторима. У највеће по броју школа долазе: московски, петроградски, варшавски, харковски, кијевски, одески и дерптски.