Просветни гласник

ШБПЗКбВНЕ

дела. У зборнику нолазе се две врсте иесама: љубавгш романи савремених песиика и миоге народне песме, први пут наштампане у чисто пародном руху. Год. 1780. почеше излазити његове народне приповетке („СнАзки«■). Аутор сам у предговору признаје, да је хтео да даде у руке руској публици нешто налик на париску ВШШће^ие В1еие и на~ зборнике ритерских романа. Збирка показује, како су онда слабо схваћали праву цену народпих умотворина, служећи се њима, као сировим материјалом за Фантастичке приповетке. Важиији је његов „Слов ар*> русскихг суевЂрт издан 1 82. год., као први чисто етнограФски покушај свог времена, у ком је скупљено и описано много правих народних обичаја, Год. 1790. појавише се народне песме Ивана Прича с нотама, драгоцен прилог историји народне музнке. У исто време с песмама Чулкова излаае »народне» опере : « Ан/ота « М. Попова, славпи »МблЂникг" Аблесимова јигран 1 779.г.), „ Гостпннип дворг" М. Митинског и т. д. Ове су то били пијонери даљег и јачег утицаја народне стихије на језик и садржај руске књижевности. Јачи полет народној самосвести дала је јевропска наука, пренесена на руско земљиште. Год. 1724. завршује Петар В. своју реФорматорску радњу на просветном пољу оспивањем Импер. Академије Наука у Петрограду. Осим чисго научног, имала је Академија и утилитаран задатак : да рашири у руском друштоу научне принципе, да науком послужи држави и да образује коло чисто руских научењака. За учеаим људима обратила се Русија Германији, где је онда цветала наука. По Петровом плану позваше у Академију разне специјалисте: математичаре, Финичаре и астрономе; класичне Филологе, историчаре и оријенталисте. Академија је обично с њима потаисивала контракт на одређено време или док не извршо неки рад ; многи су се враћали натраг у своју отаџбину, иу многи су остајали у Русији, примивши руско грађанство и марљиво радећи на руској научпој књижевности. Академски радови, који се тицаху опшге јевропскс науке, штампали су се на разним јсвро:тски.м језицима ; а ако су ималп значаја и за руске прилике, превођени су и на руски. Прво питање, на које је требало да одговори нова наука, било је : каква је и колика је Русија? Рус XVII. века знао је своју најближу околину ; бно је то груб емпиричар, ког су иностранци учили и занатима и трговини и војпичком послу. Исгорнјско знање своје црпао је из старих летоппса или из »Синосгсиса« ; из најближе прошлости знао је неке Факте неосветљене критиком. Његова рођена земља била је за њега 1егга гпсодппа. Прва изучавања над руским земљиштем отио-

обзнане 2 2 7

чела се под Петром В. Цар је послао геодезисте у разне крајеве своје државе, да скину „ландкарте" и да доцпије из. тих „ аартикуллрнихг » мапа начине »генералгну/о каргу«. Тако је постао после смрти Петрове првч правилни руски атлас: АП аз гтреги КоззШ (1 726.—1734.). У то време извршио је др. Месершмит прво научно путовање у Сибирију. По контракту учени Немац обавезао се, да ће изучити: а) географију Оибирије ; б) њену историју (природну); в) медицпну, лекарства и заразне болести; г) сибирске народе и њихову Филологију ; д) споменике и старине ; е) у онште све, што је достојно пажње. Збирка његова, што се чува у Академији, и рукописи путовања му сведоче о неуморном раду његовом и о великим препрекама, тато их је морао савлађивати. Год. 1719. шаље Петар В. два геодезиста, да опишу Камчатку, и налаже им да пазе^ «Да л' се тамо састала Америка с Азијом,« да то врло пажљиво изуче и да унесу у мапу не само « Зк)дђ и НордЂ, но и Остђ и ВестЂ*. Пред смрт своју написао је цар нову инструкцију у оном истом смеру, који је испунио славни капетан Веринг. Оснивањем Академије пошао је рад живље и боље. Осим новог атласа Русије и геограФског речника, главна заслуга петроградске Академије Наука у XVIII. веку остаће у низу паучних експедиција у свс крајеве опширне царевнне. Гоњени л.убављу према пауци и вољом да послуже новој отаџбини, пустише се учени иностранци, у пратњи новог поколења младих руских научењака, у хладне пределе далеке Сибирије, но Дону и Волзи, по јужној и западној обали Каспијског Мора. Спомињемо славну експедицију Беринга, Стелера и Крашенинникова у североисточни део Азије и Камчатке (1733,— 43.); за тим велику северпу ексггедицију ради топограФског изучавања целе северне обале Сибирије ; па сибирску експедицију Гмелина (старијег) и Милера ; па славпе експедиције у централну Русију шездесетих и седамдесетих година прошлог века, у којима је делао велики Палас с ученим иностранцима, као Георги, Фа.ш, Гмелин (млађи), Гилденштајн, и с младим руским научењацима, какви су били : ЛепехинЂ, Озерецковсшђ, Иноходцовг, ђаци : Соколовћ , ЗуевЂ, КашкаревЂ, СевергннЂ и т. д. Не треба ни спомињати о том, како је тешка бпла поларна експедиција или путовање на Камчату, по непознатом још онда Охотском Мору, по сибирским пустињама и источно-руским степама. Многе смеле испитиваче прогутала је наука, као прве своје жртве. Беринг после свог открића, да се Азија пе састаје с Америчом, умире, услед бродолома, на пустом острову Охотског Мора ; Стелер, из истог узрока, проводи зиму на том исгом острову, али не пада духом;