Просветни гласник

228

пр0свет1ш ковчежић

често он испуњава дужности лекара и кувара, нс заборављајући и на своја учена истраживања (плод њихов било је славпо му дело у ученом свету : Бе ћезШ.ч тапшв). На путу из Сибирије у Русију, због нечије денунцијације, враћа га власт патраг у Иркуцк ; оправдан креће се он поново у Петроград и умире у месту Тимснв. Гмелпна (млађег) на повратку му из путовања по југоисточној Русији и Персији хватају Татари ; у њиховом ропству умро је славни научењак 1774. Славног астронома Ловица, после многих невоља, што их је препатно испнтујући Поволожје, убијају те исте године Пугачевци,

Обилата радња петроградске Ака ^емије Наука донела је огромне користи и јевропској науци, и просвети и иародном благостању Русије. Само тим начином могла се велика држива упознати сама са собом, добити ирава појма о својим покрајинама, сазнати своју природну снагу и управити одмах рад свој у оном иравцу, где је било најпотребније. То је почетак руског самопознања. Р. Кошутић. (Насгавиће се)

ПРООВЕТНИ КОВЧЕЖИ!

ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ У АУСТРИЈИ (СВРШЕ ГАк) Б. Лвцеји. По наставном плану и програмима, по наставпичном особљу, лицеји стоје над осталим заводима за опште образовање женскиња. Већина наставника у лицејима имају квалиФикације за проФесоре класичких и реалних гимназија. Лицеје оснивају привагна другитва уз потпору градских општина и обласних скупштина. Наставни план и нрограми мењани су више пута у току 20 година, па ни сада нису једнаки за све школе. Влада, увиђајућн корисност ових школа, и ако није хтела сама отварати такве школе, одредилаје многима од њих сталну новчану помоћ. Девојке које сврше курс у лицеју не задобивају тиме никаквих права, само што им се рачуна да су испуниле општу обавезу школовања. Да се познамо с неколико школа ове врсте. 1. Чешка виша девојачка школа у Прагу Ууви с П усл еко1а. Чеси су, пре свију осталих области у Цислајтанији, осетили потребу вишег образовања за женскиње. Узрок је томе упорпа, свеона борба противу немачког елемента, у којој су Чеси дош.ш до уверења, да им је потребно васпитати нов појас образованих и народним духом проникнутих жена и матера. Тада у Чешкој није било за женскиње других осим шесторазредних основпих школа. Имућнији и образованији људи васпитавали су своје кћери код куће, или су их давали у ириватне, већином манастирске школе, у којима се предавало на нсмачком језнку и у немачком духу. Још 1848. год. мислило се да се оснује чешка

внша женска школа, па то спречише неповољне политичке прилиае. Тек 1863. год. би решено да се оствари та мисао. За директора те школе би нзабран искусни педагог г. Габлер, који је и сада управитељ исте школе. Да би што боље уредио своју школу, Габлер је походио најбоље женске школе у Швајцарској н у Немачкој. Сад школа има шест разреда. Пре три године основапа је уз школу петоразредна принравна основна школа. Раније примане су у вишу девојачку школу, по положеном пријамном испиту, девојчице не млађе од 12 година, које су свршиле V. разред осн. школе. Девојке, не млађе од 14 годпна, које су свршиле грађанску школу, могу бити примљене одмах у IV. разр. Издаци на школу покривајусе супсидијом прашке општине, прилозима појединаца и школарином, која је у осталом врло мала, — 40 Фор. годишње. Год. 1888.-9. било је ученица 324, а осим тога биле су у V. и VI. разр. 53 ученице, које су слушале само поједине предмете. Прашка школа има значаја, не само за Праг и за Чешку, него и за остале земље у којима живе Чесн, а од чести и за остале Словене. За 26 година од отварања ове школе, било је у њој ученица из Чешке, Моравске, Шлезије, Штајерске, Крајине, Угарске, Русије, Србије (5 учсница), Босне, Бугарске, па чак и из Америке. Циљ је школе: васпитати девојке у националном духу и спремити их да буду добре жене, домаћице и мајке у породицама средње класе. К томе циљу одговара и наставни план, програми и општи дух који веје у заводу. Директор Габлер, потпуно подобан за управу оваком школом, умео је прибрати око себе добре наставнике, наставпице и васпитаче, и одушевити их на рад за опште добро. Место Фор-