Просветни гласник

236

просветнн

КОВЧЕЖИЋ

РАЗНИ ГЛАСОВИ Друштво за усиомену Амоса Којвенскога.Поводом триста-годишњице, која се у овој години 16 — марта 1892.) навршује од рођења Амоса Комен28. ског, изнета је мисао, да се оснује научно друштво његовога имена. Ова мисао, поникла први иут међу немачким каучницима, наишла је на живо учешће у свима земљама Јевропе и Америке код паучника и љубитеља историје образованости, који се одмах потиисаше на »Позиву» за свеопште светковање ове годишњице и оснивање друштва у спомен великога педагога. На тг>ј начин је друштво још у самој клици добило међународни карактер. По предлозима исказаним у »Позиву*, Друштво поставља себи задатак — да помаже потпуном разумевању Коменскога, као ФилосоФа, богослова и педагога, не само у научном свету, него и међу свима образованим људима, који се у наше дане свуда толико одазивају на питања о васпитању и настави. Као средство за цостигнуће означеног циља послужиће поступно издавање знатнијих списа и писама, која сада чине библиограФску реткост, како самога Коменскога, тако и неких његових претходника, учитеља и једномисленика научника. У прво време мисли се издавати нарочити журнал — по неколико свезака у години — који ће се разашиљати члановима Друштва. Према предложеном уређењу, Друштво чине : 1.) Чланови сурадници, који примају на се да разрађују поједина научна питања и да издају радове Друштва ; 2.) Чланови заштитници, који могу бити како иосебна лица, тако и поједине корпорације, и који прилажу годишње по 100 немачких марака и на скуповима Друштва имају право на 7 гласова ; 'Л.) Чланови оснивачи, који нрилажу годишње ио 10 немачких марака и имају право на 2 гласа; и најносле: 4.) Прости чланови, који улажу годишње по 5 немачких марака и имају право на 1 глас. Осем главнога Друштва, мисле се оснивати и његова обласна одељења, која ће, предајући одређени део улога својих чланова благајници главнога Друштва, добивати сва друштвена издања. Ова су обласна одељења примила и старање о том, да 16 знаменити дан ^ марта 1892. буде прослављен на најдостојнији начин. (Ж. мин. нар. просв.)

ЧИТУЛА -ј- ЈЕВТА ЂОРЂЕВИЂ директор друге београдске гимнасије у иенсији Рођен је 14. септембра 1 827. год. у Сремским Карловцима. Учно је гимнасију у мосту рођења, а фидософско науке у Сегедину и Београду. Учио је још годину и по дана на пештанској техници. Био је, по свршеном школовању, учитељ основне школе бељинске од 1 847.—1 851., када је постао предавач у „Иослено-трговачкој школи«, а доцније и у гимнасији крагујевачкој 12. сепгембра 1 857. постављен је за проФесора гимнасије београдске ; 4. сепг. 1881. за проф. II. ниже гимнас. београдске, а у скоро за тим, 14. новембра исте године, и за днрекгора ге гимнаснје, која је за његова управљања и подигнуга на степен целе гимнасије. Иенсионован је 8. марта 188 8. год., а умро 27. јануара ове године. Као наставник гимнасијски предавао је математику, и то с успехом, јер су некн љегови учеиици данас прваци у тој грапи науке. У вршељу своје дужности је био тачан и праведан, уираво строг, те су га се сви ученици бојали и пошговали. На кљижевном пољу иије радио. Био је неколико година редовни члан Глав. Просветног Савета. Ч. | Др. ВЕЛИСЛАВ П. ВОЈИНОВИЂ аредавач у I. београдској гимнасији Рођен 22. августа 1864. год. у Шапцу, основну је школу свршно у Крушевцу, а гимнасију и природноматематички одсек философског Факултета Вел. Школе у Београду. На университету у Братислави (Бреслави) учио је ботанику ч положно докгорски испит. Вративши се у Србију, буде постављен 9. октобра 1890. за предавача прве београдске гимнасије, где је служио све до своје смрти — 25. јануара ове год. Као ученик Вел. Школе био је помоћннк у боганичком кабинету пок. др. Панчића. И као ученик и као наставник био је марљив и тачан, те је српска школа и српска кљига смрћу његовом осегила неликн губнтак. Ч.

| Л.УКА КЕКИЂ иредавач у врањској нижој гимнасији Рођен је 27. авгуога 1860. год. у Липама, у Хрватској. Године 1881., свршивши фплософски Факултет на загребачком университету, оде у Босну, где пробави годину дана учитељујући. Кад је краљевина Србија објавила рат Бугарима, Кекић пређе у Србију, и ступи у редове добровољаца, помажуј.и својој браћи мачем. А кад је свршен рат, пок. Лука, као Србин, запојен љубављу према слободи, не могаше се враћати натраг своме завичају, већ осга у својој новој слободној отаџбини, да послужи сад опет књигом браћи својој, 2 5. априла 188 6. год. буде поетављен за предавача пиже гимназије у Врању, где је служио све до своје смрти. Знаке неизлечљивој бољци опазио је доста рано, али није хгео напуштати свој уввишени позив. На два месеца пред смрт узео је одсуство и дошао у Београд ради лечеља, али лека бољци нађе у гробу. Пок. Лука испусти своју намучену душу 16. марта ове године. Ч.

Одгоморни уредник Иера II. ЂорђевиИ.