Просветни гласник

1

Прилог „Просветном Гласнину"

КАРАКТЕР НАПИСАО Д р. Јозеф Дуртви^' ПРОФЕСОР НА УНИВЕРСИТЕТУ У ПРАГУ С ЧЕШКОГ, ОД ЈЗ рет. ^Д. Ј1 оповић.а.

I. Увод. Објашње-ће речи »карактер,« Слобода. Обичај. Дома^и ред. Школа. Лични ред. Начело. Црта карактера. Јединство у начелима. Шта је карактер ? • • • Сетно гледаше с прозора горе Јамачно, млади господин бешеједак надруштво; не нђаше му за руком, као што би жслео. Ступио је у живот, пун нада, подухватао се смелих ствари — али ни у чем не имађаше среће. Још му остаде једна звезда: наклоност лепог пола. Беше то витак младић, еластичних удова, сјајних очију, беспрекорне тоалете, окретан па и досетљив у салону, а говорило се за н>: да 0 има новаца," — те мишљаше да његова особа , украшена таквим својствима, вреди још доста, те се наслађиваше мишљу, да ће га лепа, нежна рука извућн једном из свију неприлика ; шта више, у то се тако чврсто уздао, као смели ловац у последњи метак. Ну, чудновато, и то га превари већ неколико пута! Куцнуо је овде онде, и с болом морао је да види, како често добива првенство супарник, кога нигда није држао за опасног. Та наклоност лепога пола беше му шарена дуга; она га мамљаше, а кад јој се приближио, хотећи је се латити, нестајало је испред њега. И поче сам у се да губи веру у овој ствари, у којој се негда сматрао за мајстора. Беше собом и незадовољан ; некада јасна површина његовог хумора поче се мутити, и докле је

негда весело гледао с прозора доле на улицу сада често гледа сетно с прозора горе. а шта недостаје том несрећном младићу ? — Каракгер. Људи много цене телесну лепоту. Добро; лепота је препоручено писмо с адресом на сваког човека, с којим се сретамо на путу живота. Још више људи цене положај и богаство , бар нм се покоравају и жуде за њима. Ну права се важност не оснива на тим стварима. Шта има, што не би човек добио ? Аеаота, богаство и иоложај јесу дарови, и добро их разликујемо од самог човека. Он може да има свега у изобиљу, многи ће му ласкати, можда покоравати му се и узносити га, но неће га поштовати. Али, што човек, ма и не хтео, мора да поштује и код непријатеља својег, то је карактер. Где њега не находимо, ту смо већ изрекли суд свој. Нека се човек блиста свима заносним својствима , обележен је, одбијен и осуђен, ако се за њ може рећи : »нема ни мало карактера ! сс Раскошношћу и смелим појавама заслепићс бескарактерни удварач многи простији дух, богаташ може поткупити многе приврженике, сила и сјај високог по.тжаја може побудити завист; али свима тим средствима не може се изнудити право поштовање. То посвећујемо једино карактеру, на коме се оснива сва вредност људска. Карактер је алфа и омега свију људских дела, он је у мноштву оста-