Просветни гласник

8

К А Р А

К Т К Р

али устављепо на по пута — пре личи на пустоловно почиљање — јесте романтично, али никако класично. Песмом радости хтели би да угуше свој унутрашњи глас, који би их укоравао, кад би га чули. По каткад овлада њима особпта срџба, негато им падне на ум, каква неисказана маленкост, ту се задржавају, показујући своју снагу — тврдоглави су, самовољни, ма ипак нису слободни. Свака изјава воље нека је што живља или снергична, то јест, нека је изведена таквом јачииом, каква се тражи, да делање постигне свој смер, У томе се састоји чврстина, непоколебљивост карактера и јачина људског делања. Јака воља све савлађује. Шта више, поштовање према јакој вољи тако је велико, да се она сама узима често за сву тајну карактера. Барем нам се јака воља, поред слабије, вазда допада, па и ие гледају1>и на садржај начела, ни на смерове, које хоће да изведе. То је узрок, што и злочинац утиче на нас примамљиво, кад рђаве намере сзоје изводи с великом енергијом; та његова снага јесте нешто, што му увек задобива нашу симпатију, ма да бисмо најстроже осуђивали његову лошу намеру. То је та тајна , зашто нас задобива Ричард III., тај превелики злочинац, како га је нацртао Шекспир. Ричард има један смер, коме греде свом снагом необичног духа. Тешко свима, који му стоје на путу, што води к престолу; он обмањује и убија, пу поред свију препрека, он достиже смер. Рђав карактер иас задобива, јер је карантер. Наполеон I. такођер је карактер, — баш у њему се јасно огледа та јачина воље, Да ли је тај карактер добар или лош, одредићемо лакше, кад га испоредимо с карактером другог човека, који му је слпчан у енергији своје воље: — тмј други човек јесте Ђорђе Вашинктон, такођер славан војсковођа, који је од малених почетака дошао до највише власти у држави и могао се прогласити за краља, — ну он беше алеменитих начела и власт своју предаде у руке заступницима репубдике. Наполеон је учинио крај републици, прогласио се за цара, борио се и радио за своје еебичне смерове. Незадовољан својом неограниченом влашћу у Француској, жудео је и тежио за господарством у целој Јевропи — дакле последње његово начело беше лично властољубље, беше нешто себично, нешто, што против општег, против целине стоји непријатсљски, у кратко, негнто лоше. Је ли Шекспиров Ричард трагедија властољубља, онда је живот Наполеонов то исто, но у већој сразмери, — јер се Ричардова трагедија одиграва само у ЕнглескпЈЈ Наполеонова у Јевропи; Ричард је дао погубити само мало људи, Наполеон неколико пута више, али је то у целини налик једно на друго. — Наполеон је лош карактер, и наводимо га за доказ само ове особине, која тако много утиче на људски дух, то јест снаге, па било то у добром или у рђавом правцу. Култус Наполеона јесте само култус снаге; у заносу пак додаје се много што шта снази, коју нико не пориче. Да, снагу су многи узели за први знак карактера у опште. У снааи, којом изводим намере своје, огледа се управо вредност моје личности. У јаком ка-

рактеру скрива се ужасна снага. Сваки енергичан почетак вуче за собом мноштво других људи ; кадгод је извршено што велико, то је вазда потицало из чпрстих карактера, који су често у видном отпору против осталог света изјављивали вољу своју. Сваки предузетак само онда напредује, ако има за основу јаку вољу; утисак, који чини енергична особа, преноси се на саму ствар, и за љубав човека, који је заступа, и она нам омили. С тога напредују оне идеје, које имају витешке заступнике: сав учинак и значај мученика преноси се у јачину карактера, — тиме су људима омилели, и тако су крчили пут идеалима својим. Тако су радили први Хришћани, тако Хус, тако Хавличек*. Па не морамо ни ићи тако далеко ; у нашем грађгнском животу потврђује нам се та истина сваки дан и на сваком кораку. Чврст карактер вазда зодобива своју околину — удара свој печат на све што предузима, покорава слабије духове и облзђује њима. Многа ствар, по себи знатна и племенита, нропала је, јер није нашла снажних личности, а узнела се истом онда, кад је разбудила енергију снажна човека. Свака радња, сваки друштвени предузетак потребује тако живо средиште, чврст карактер на челу својем, око кога ће се искупити сви чланови у органску целину. Често бива, једна једина особа уради више, но читаво друштво, ма да се находи у њему много њих, који су исто тако снажни. Тамо, где чланови посвећују ствари само пола срца, где се ослањају један на другог, ни у једноме од њих неће се пробудити цела снага; а будући нико од њих није ангажован целим бићем својим, то се само повлачи цела ствар. Сад ћемо лако појмити основу и правичност познате пословице: Више може учинити стадо јелена,>вођено лавом, но стадо лавова, вођено јеленом. И тако пратимо моћ јаке вол 5 е чак до најпосебнијих радова. Ствар ће се расветлити обележјем супротне снаге. Има људи, који нису у стању ништа да изведу, понашају се према свему немарно, презају од свега што је сумњиво ; људи лени и млитави, који истина могу да промисле , али не долазе до дела. Нису рђави, имају племенитих начела, али су слаби и неодважни, — познати пример за њих јесте Хамлет : он зна шта му ваља чинити, већ се одлучио, али воља његова није доста снажна, да изведе своје уверење. Колико је међу нама таквих Хамлета! Оним људима, за које велимо, да немају моралне слободе, недостаје у опште дух; ну овим Хамлетима недостаје једино снага, срчаноет. С тога много више бивају несрећпи. И њима норичу карактер, говорсћи , да где нема јединог основног знака, тамо нема ни самог карактера. Али ступања, докле се то дешава , има небројно: јер , као што се разуме само по себи , кад говоримо о снази , вазда мислимо релативно, то јест, испоређујемо увек две појаве, или — меримо једну другом. Осим тога, многи скривају јачину своју опрезним изгледом; * Пајвећи чешки сатиричар, Карел Xхвличек \ Воровсми. долази у ред оних заслужних људи чешких, који су неуморно радили на буђењу народне свести и освНаја. Хавличек је том узвишеном задатку посветио цео свој мученички живот.