Просветни гласник

246

Не могу да не поменем још једау рђаву страну баш овога, како рекох, можда непотребнога текста. Мислим на оне силне, пепрегледне штампарске погрешке у страним, нарочито инглеским цитатлма ситнијега слога, чпје обиље оставља далеко за собом и најлепше обрасце наше познате штампарске небрижљивости. Разуме се да ово не стављам на рачун г. преводиоца, али се тек ова аљкавост којој кривца не знам — није дала цревндети и не номенутп. Језикје пначе добар и пеколике погрешке (на једном месту „мпслећи човек", стр. 168) са свим су случајне п незнатие. Моје је мпшљење да ће свакој библиотеци наших средњих школа добро доћи Беклова Исто-

рија цивилизације и да се, нрема томе, могке нримити преводиочева попуда о откупу неког броја његовог прсвода. 15. децембра 1891. год. у Београду. Стев. Ловчевић, нроФесор I. беогр. гимн. Савет је одлучпо: да се ово дело може откупити за књижннце средњих школа. Г. Ст. У1овчевићу, реФоренту, одређено је на име хонорара чегрдесет (40) динара. С овнм је свршеп овај састанак.

НАУКА И

СКИЦА ГЕ0Л0ШКЕ КАРТЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ И ЊЕНЕ НЕСУГ^ДАСИЦЕ С Ј^АРТАМА 01{0Л1«)Х ЗЕМАЉА од Ј. М. Жујовика. Ирву скицу геолошке карте Краљевине Србије довршиосам 1885. анаштампао 1886., године. Како сам њу израдио, рекао сам у предговору немачког и сриског издања мојих Основ а за Геологију Краљввине Србије (види : Јаћгћисћ (1. к. к. део1. КедсћзапбШк 1886., 36. Вапс1, I. НеП и прву књигу Геолошких Анала Балканскога Полуострова). Од тога доба геолошко испитивање Србије пошло је живљим кораком. Велика је Школа спремила и на рад подстакла г. г. др. С. Радовановића, П. С. Павловића, М Живковића, М. Динића, А. Станојевића, Ј. Цвијића, чији су радови читаоцима већ иознати, и неколико других, чија ће се гсолошка ироматрања истом публиковати. У Рударском Заводу, благодарећи г. г. рударским инжињерима: М. Михаиловићу, Ф. ХоФману, С Гикићу и Ј. Милојковићу, а сада већ и државном геологу др. С. Радовановићу, не само рударски него и геолошки материјал почео се обилно нагомилавати и сређивати. Прегледајући њихове богате збир • ке и њихове стручне рапорте, нашао сам више Факата, који се у геолошку карту унети морају, као и многи ресултати радова прво

НАОТАВА

поменуте господе. Ја лично, удвојио сам од тога доба, мрежу својих маршрута но Србији. После овога, мислим да ће мп се оиравдати друго издање моје Скице Геолошке Карте Краљевине Србије, за довршењекојега је летос г. министар просвете изволео ми одредити и 300 дин. новчане помоћи. Ко би ово издање упоредио с првим, видео би да су се моја нредвиђања обистинила (Основи, стр. 1. и 2.). У појединим деловима наше земље нашли су се одломци седиментарних терена и изданци еруптивних стена, који пређе нису били виђени. Измениле су се, у неколико, граничне контуре појединих терена. Али скелет терена остао је непромењен. Иста се прсдвиђања могу и за будућност иоставити. Ако будемо радили као нрошлих пет година , онда се после ових ! пет година опет може приступити новом издању ирегледне геолошке карте Краљевине Србије с изменама и допунама, сличним овима на садашњем издању. Моја је велика жеља, да сви моји картограФски ресултати што брже застаревају. Узимајући у обзир, да скица геолошке карте има да представи геограФско распрострањење главних геолошких система, ја сам се и овом приликом уздржао од рашчлањавања главних геолошких система на њихове поједине ступњеве. Овакав сам покушај предузео тек на једној карти већег размера,