Просветни гласник

спма милутиновић, сарајдија

875

слаба; а и не била, када га после пута 1 болест снађе, а уз то немаштина и друге неприлике не слазише с врата. Тек овда онда осмехнула би му се судба, заборавио би на невољу, па би се латио пера, да да одушке и спојим осећајима, који некада беху тако бујни, да их тешко могаше зауставити, а сада тако слаби, на издисају. Последши љегови изливи песничке душе јесу ови: у «Подунавци» бр. 15. а Наталочно Ђ у бр. 30. « Оилач младог иоемца», у 43., к Славидеи слава ,» у 48. и 49 Богоими!...? Језикојавци ?....? Народољуици ! ! Пак и обратно!.. . Слава им светроим !!!." Прва књига „Гласника српске словесности", сгр. 70—80 донела је две Симине песме : Светломе иокровителм друштва Сриске словесности кннзу србскомЂ госаодару Александру Карађорђевићу ириликомг к адг е'1маераторско-РускимЂ орденомг Свете Анне ирвоп стеиена украшет." Песма је састављена из мешана стиха (осам и пет слогова), а и са сликом другог и четвртога стиха, што је у Симиној појесији реткост. Другој је песми натпис а Богово& », у њој нам пева јунаштво дваестогодишњега Мирка из Борка или Крупња у борби на Лешници,; ова доста лака песма нема правилна слика, а састављена је из стихова од четири и шест слогова. Ове је године издао прву свеску (( УмотворинаТоме Милиновића Моринлнина, (које) садржаваш Списакт. свиго србски чиновника военнн и штатски, кои служише при врховномтј Вожду Георпго Петровићу Черноме сђ начала 1804. год. до 1813.") на 8-ни, 4 л IV. и 42.). На нека места у тексту Сима је ставио напомене, а на крају овога спева, додао је на стр. 37. (( Истоме надгробно Ђ које му је он као „нелицемерни пријатељ сочинио». Од 38.—42. Сима нам под кПрим^чаше" даје кратку биограФију Томину, у којој помиње, да је у њега још једно дсписаније® Томино, које ће штампати, јер је «љубопитно»; у њем «износи на видик новију историју приморја славског.» Још зна за два сочиненија, која је Тома раније послао књажеској канцеларији, али где су, не зна, — ако их нађе, штампаће их. «Друштво Српске Словесности" поверило беше Сими, поред осталих, да састави план за писање нове наше историје. Тај

I његов план (писан 5. Фебруара 1847.) читамо у Гласнику свесци II. стр. 161—3; у њем препоручује Вука Сг. Караџића као најзгоднијега за нрикупљање градива и писања историје. 15 ' Од просних радова ове године изишло је још : поменути путопис његов у Српским Новииама, који је почео излазити у 60. броју а протезао се до 99., и у Подунавци бр. 32. објава лепе књиге Александра Стојановића (( 1сторГн восточно-славенскогг богослуженгн и коргллскоги книжества кодб Славена заиадне цркве .» (Нови Сад 1847. 6. л. 154. стр., 12 листа пренумерената и Буквица ћирилска и глагоска код католика југословенских). И после Симине смрти штампано је нешто његових радова, који се нађоше већином у хартијама његових пријатеља, којима је обично слао своје умотворе или на оцену или из захвалности или из кака друга узрока. Тако одмах по његовој смрти донела је «Подунавка» у бр. 19. од 1848. (( Уломке из једног рукоаиса." 1 '* У Летоиису 108. и 109. штампано је (( Из дневни ка Симе Мулутиновића Сараплге* који се нађе у рукопису једном. Тај дневник пли одломак дневника није ништа друго но нешто песама и садржај од 20—65. Све те иесме спеване су до 25. анрила 1817., судећи но натпису у том дневнику «Продолжеше треМе повседневни наминшаша у Видину Априла 25 дан 1817.» Од ових је иесама нешто и раиије штампано, како сам овде онде поменуо, сем тога од оних песама, чији су овде само натписи, зна се за неколико. Тако од ових 45 песама познато нам је једно 27, а можда и која више, јер је врло лако, да је натпис промењен при штампању. Између ових песама које су овде у Летопису штампане, шта више има их («Малоропство» Летопис 108,40 «Опомен» Летопис 109,93) које се у садржају и не помињу. Све су ове песме махом лирске; «оне су ираво мирисаво цвеће с чистим народним дахом.» У њима пева пријатељству, пријатељима, родитељима, слави врлине, размишља о свету, радостима и 15 ') Внди помен о том и Српске Новипе бр. 30. од 1847. годипе. 15,( ) У Световиду за год. 1854. бр. 15. штампапо је пешто од Сарајдије »Јадрапском ћ\рчији арамбашн«. Да ли је то Симино, пе могу поуадаио тврдити, јер сем забелешке о том немам више ништа, на ни сам „Световид* није ми при руди.

112*