Просветни гласник

32*

СКИЦА ГЕОЛОШКЕ КАРТЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

која ће се публиковати уз моју Геологију Србије. Прегледности ради спајао сам једнаке, али на терену растављене ствари, на пример учестане еруптивне жице, одломке седиментарних терена и т. д По негда пак бележио сам оделито и мале одломке терена, да би колико-толико задовољио и захтеве оних, који у недостатку детаљних геолошких карата од моје карте захтевају оно што им ни једна прегледна геолошка карта не може дати. Начин генералисања проматраних Факата и на просторе непроматране, којем се при изради и дегаљних геолошких карата мора често прибегавати, обично је ствар аукторових комбинација. У томе погледу моја карта нредставља како сам ја на основу појединнх проматрања цео терен схватио. Кад би се наштампала карта мојих маршрута по Србији с маршрутама мојих ученика, који су до сада своја опажања публиковали, онда би се видело, да је за личне комбинације много мање места остало, но што обично бива на првим прех\ледним картама једне земље. Измене које сам на новој карти учинио основане су већином на ново пронађеним Фактима, а ретко кад и на комбинацији тих Факата. Измене би те могле бити веће, да сам се хтео руководити и оним, што се мени или коме другоме о овоме или ономе учинило да јесте. У оваквим случајима оставио сам да остане старо стање, јер мислим да новине треба уносити само на основу нових факата. Нови аогледи , и моји и туђи, нека се мало уздрже, бар нри картирању и класиФиковању терена, јер без нових факата, могу ласно да изазову нове забуне. Још мање је допуштено постављене Факте ињорисати и на њихово место своје личне слугње стављати, као што се по негда ради. Тако на пример г. Ећгепкегд још у 1888. год. исказује своје лично мишљење да серија седиментарних творевина на Руднику припада Девону или Силуру, а већ су их Лтг Воие и I гдиеше! у Креду ставили, што сам после њих и ја наласком кретацејских петреФаката потврдио. Ако је рударима потребно да меп.ају геолошке класиФикације, онда то могу учинити само на основу нових аргумената. Кретацејска се Формација по боковима и у подини рудничкога вевца не сме ињорисати.

247

Ако је г. Ећгепбегд тамо запазио и које антекретацејске слојеве, онда их само на основу палеонтолошких доказа може у Силур и Девон увршћивати. Јер без тога, ја имам права да их сматрам, рецимо за карбониФерске, а неко трећи за — шта хоће измеђ Креде и Девона. II. После хвале и ласкаве примене, које је моја геолошка карта овде-онде задобила, чуше се ове године и речи, које би њену тачност хтеле у сумњу да доведу. Речи је те изговорио деветоме збору немачких геограФа његов реФеренат за геологију балканских земаља г. Р. ТогЛа,. И важност прилика у којима су изговорене, и неоспорна надлежност поштованог г. референта, принуђавају ме да се на њима зауставим. Ношто је геолошка истраживања бечлија у Босни и Херцеговини ставио на прво место, она у Грчкој на друго, а своја на треће место, г. Ф. Тула рече : «\У1е ез пга сНе ОепашдкеИ с1ег вегћјвсћеп ипс! пшшпзсћеп Каг1еп ћез1;е1И; 1аћ, капа 1сћ тсћ4 8а§еп. Г)ос11 пш88 ап!' с1еп ( Јт81;агн:1 аиГтегкваш детасћ!; \\-егс1еп, с1а88 Уј. В. сће РогтаМопвдгепгеп аиГ с1ет гесћ1еп ипс1 Ипкеп Ш'ег (аиЕ с1ег -вегћЈзсћеп ипс! ћозп18сћеп 8еће) с1егПппа гпсћI 1П ћеГгЈесН§епс1ег ТЈећегеЈпзИттипд з!;ећеп, ип(1 с!а88 егзк еЈие Ве§ећип§- ће1с1ег Шег с1игсћ еЈпеп ипс! с1еп8е1ћеп Рогвсћег гиг В1сћи§в1;е11ипд, ћегјећипј^з^е^бе Аи!к1агипд, (1ег Ое^епаа^ге Гпћгеп капп. Аисћ 1п <1еп Вопаиепдеп 7,\\а8сћеп МоШатеа ипс! Огзо\\ г а 1а8веп 81 сћ (ЈгедепзаГхе 2\У18сћеп (1еп Ап§аћеп с1ег сез^еггеЈсМзсћеп АиГпаћт8§ео1о§еп иш! јепеп аиГ с1ег зегШзсћеп 1Јећег81сћ1зкаг1е егкеппеп, ип<1 2 \уаг ^аг гисћ! ипће1гасћ1;Нсће. Ве1 еЈпег Веге18ип§ ћеШег Ш'егз1;гескеп, сће хт Ргићјаћге 1890. уоп пиг 111 СезеПбсћаГ! тетез §еећг1еп РгеипсЈез ипс! Ко11едеп ХијоуГс уоп с!ег Ве1дга(1ег Носћзсћи1е, т Вед1ехћтд ехпег дгоззегеп Апха111 ипзегег Хићбгег уогдепоттеп \уигс1е, копп!еп \\чг е1П1§е с1ег зсћетћагеп КЈсћШћегетзШптип^еп аи! 8егћЈзсћег 8еИе 1еЈсћ1; ћећећеп". То није ни много, ни оштро речено. Речено је лаким срцем и без икаквих убиствених аргумената. Али је довољно, да пред немачким научењацима баци сумњу на геолошка исгхитивања оиих балканских земаља, која су се случајно отела од «СФере науч-