Просветни гласник

251

фосилоносни слој, међу слојевима Флиша, и ирибрао примерке, који ће мучно боље од Тицеових послужити. Палеонтолошки, дакле, старост слојева у Мајевици није утврђена. Тим путем није утврђена ни старост оних кречника изнад хана Сибошице, које је г. 1'аи1 у нумулитни терен ставио и у профил Мајевице унео 1 ). На ГЈчеву, пак, нађени су петрефакти, који опредељују старост кречничких слојева у његовоме горњем делу. То су представници Фамилије рудиста. Први налазак учинпо је г. М. Живковић, пењући се уз Вилин Поток брасинскоме делу Гучева. Тај је налазак поновио и г. II. С. Твловић. У оба случаја беху то крупни примерци хипурита, који су се из кречничких маса изоловали. Сличне наласке учинио је г. II. С. П&вловић и на протнвној страни Гучева међу речним ваљуцима у Пасковцу. На истоме месту и међ пстим ваљуцима нашао је г. Пвтар С. Павловић и примерак кречника с 0г'оИоГс1е$ и једном Фелом МаИса, но чему би хтео на еоцен да закључи, ма да се оваке ствари и у горњој креди могу налазити 2 ). Свакојако горња креда је на Гучеву хипуритима доказана. По кречнпчким оглавцпма тога брега ја сам на више места виђао пресеке од рудпста; али из компактнога кречника нисам могао ни један иримерак издвојити. Нисам виђао кречнике налик на Добојске, нити ираве нумулитне кречнике. Према томе уздржао сам се да претпоставци г. II. С. Павловића дадем места на карти. Нека, за сада, буде ту само горња креда пзнад тријаснпх слојева излучена. А шта ћемо са силикатним. кластичним тереном на подножју Гучева ? Сада сам склон да већпну њега сматрам као доњн кретацејски кат; али ме неки изданци његови, нзмеђу Корените и Ковиљаче, још једнако на доњи члан босанскога тријаса опомињу. Ова недоумица мучила нас је на жалост више пута у нашем Подрпњу. Она ће помучити и онога, ко тамо буде детаљну геолошку карту радио, јер неће баш ласно бнти рашчланити ни онај комплекс пешчарских слојева ни оне масе кречника. На сличне су тешкоће наилазили и аустро-босански геолози када су радили геолошку карту Босне

1 ) Раи1 : 1ос. сН.

2 ) КгеМе и. Еосепзригеп аш М. СЈибеуо (Аппа1е8 гео1о§Јоие8 III., стр.).

и Херцеговине. За пример ћу навести да се о саставу Мајевице не слажу, нити босански Флиш подједнако рашчлањују. Креду су већином произвољно од Тријаса одвајали. Јуру су произвољно на карти обележили и т. д Па све то не смета да г. Ф. Тула, с већим или мањим нравом, њихове радове као најбоље на Балканскоме Полуострову цени. И са свим је праведно да о државном трошку извршени радови царских, државпих геолога буду најбољи. И са свим је ириродно да се за поуздано и непроменито рачуна оно што сврши један Тге1гв, један М о Џ г§окг с , један ВШпег. Али из тога још никако не следује, да се геолошка карта Србије, и ако је израђена личном инцијативом и личним средствнма једнога почетника мора у свему подударати с њиховом картом Босне, нити може ова неподударност бити иовод, да најстручнији рбФеренат заБалканологпју сме реФероватн : како ке може ништа рећи о тачности сриске карте, али. . Ако су се нашс карте до Зворника слагале, не морају п даље низ Дрпну. Ако су дотле наши терени кореспондирали, не морају Борања и Гучево кореспондирати Мајевици. Ко би се овоме зачудио, нека још једном погледа на геолошку карту Босне, на предео од Сарајева до В. Зворника, иа ће у том правцу од Озрена и Чевљановића до Зворникшриметити дсмаркациону линију, што дели палеозојске п мезозојске босанске терене од зоне босанскога Флиша, која се на овој линијн нагло прекида. Нека сада ту оштру линију продужи кроз Србију, на ће приметити да Борања п Гучево, т. ј главна ! подринска брда на српској страни, леже југонсточно од ге линије, као што леже тријасне и палеозојске масе на босанској сграни. Ако је она линија знатне дислокације тачно повучена, у шта ја нећу да сумњам, онда је прилично јасно, за што се српско-босански северни парници у геолошком саставу не подударају. На српској је страни овде створен један случај од оних „тегктггсН^еп Висћ1еп с1ег К1уосћ/.опе ипс! ћаШтзеКогтпЈе Уогвргипсге с1е8 КаПсдећЈг^ев", на које је указао г. уоп МоЈ8Г80^гс§ (Оеоћ Воз. н Негх., стр. 16). Нека и то имају на уму контролори, који су убеђени с1а88 егб!; ете Ведећипд ће1с1ег ХЈ1'ег с1игсћ е1пеп ппс! с1еп8е1ћеп Рог8сћег ги К1сћ1ј§8{;е11ип§ ће/Јећип§8\\'ејзе АиГНагипд с1ег Ое§еп8а1,20 Мћгеп капп. На