Просветни гласник

252

НАУКА И

ИЛСТАВЛ

српској страни ја сам ишао и иоред Дрине и гребеном висова, а на босанској сам прешао преко слемена Мајевице и њених огранака до Зворника. Радо бих се придружио евентуалној походи овога краја од стране кога бечког геолога. Ја сам приватним путем изјавио да ћу ову ноходу врло радо дочекати, па то и сада чиним. За геологију Србије то би било врло корисно, јер ми овде с Флишем муку мучимо. Можда би га нашли где до сада на српској карти није обележен; можда би Флишолику Формацију нашли п у Тријасу, а могли би, узгред и мезозојске кречнике иробати да боље класиФикујемо. II. Шго се тиче подунавских несугласнца моје прегледие карте с подацима аустриских Аи1паћт8§;ео1о §Р :п и твр1)ен>а да су оне §аг шсМ ипћекгасћШсће и да смо неке од иривидних несугласица на српској страни г. Тула и ја лане лако изравнали о томе ћу да одговорим ово. Прво. За одговор би ми врло потребно било знати које су то „неколике привпдне

иесугласице", које смо у нашој заједничкој екскурзији изравнали. Инсинуација г. Ф Туле била би нечимпоткреиљена, да су у реФерату ти случаји набројани, али их тамо нема ни једног номенутог. Ако се обратимо г. Тулином извештају снаше екскурзије, који је саонштен бечкој Академији Наука, 16. маја 1890. год. (Апгејегег с1. \У1епег Акас1етхе, N. XII.), онда ћемо као нзравнање несугласица, које се на мојој карти заиста налазе, наћи само иодатак, да се они аФанитни шкриљци испод Добре, које сам ја у Лијас уврстио, иотпуно подударају са старим шкриљцима на левој обали кодЉупкове. Али, ту је погрешку увидео пре неколико година, г. С. 1'адовановић и у своме чланку «Лијас код Добре" објавио и српски и немачки. Он их је идентиФиковао с налеозојским шкриљцима у околним крајевима Србије и Баната. 1 ) ') Нека ми је допуштено да исиричам вако сам ,ја ту погрешку учипио. Бејах већ видео аФапитне шкриљце на Нишави, које је г. Тула у лијас уврстио, и сличне шкриљце између догера и гоајса у Црнајци. Па иошто сам прешао угљеносин лијасни терен на Восману у атару Добре, дођох на ове ш.сриљце испод села, у којима се тада виђаху засути поткони у којима се, по вођииом уверавању, на врце угл>а наилазило. Једна навика и једно ногрешно тврђење покретоше лаку руку, да на картц лијас обележи без блпжег нроматрања његова састава и одпошаја. На исти је начин и изданак палеозојских шк; иљаца изнад села Добре као лијасни на мојој карти обележен. Ја моју недовољпу иеиажњу нећу да правдам, али бн се ова погрешка могла извинити као и многе погрешке аустриских геолога. Ја је причам запоуку мојим ученицима,

Напомињем још само да они погрешно картирани изданци немају до Дунава више од неколико стотина метара. Нека се то има на уму, кад дође помен погрешно картираног терена, преко кога се не може вас дуги летњи дан прећи и када се помену погрешно картиране огромне провинције једне Краљевине, ко;у је бечка Академија Наука у СФеру својих геолошких бкспедиција била обухватила. Друге Факге г. Ф. Тула не помиње, и ја бих морао исписати овде један преглед целе геологије дунавске клисуре, па да нагађам, које ли је друге привидне несугласице обеју обала на српској страни он тако ласно изравнао. Друго. Несугласице измеђ наших карата нису баш тако «е;аг шсћ1 ипће1гасћШсћ», као што г. Ф. Тула тврди. Наравно ја говорим о публикованим и свакоме доступним картама, које се могу упоређивати. Радо бих се користио и детаљним манускринним каргама аустро-угарских Аи('паћт8§ео1од-а, али ми их надлежни геолошки завод, на моју жалост, није могао ставити нарасположење, кад сам му их затражио. Морамо чокати док се публикују, а дотле ће ваљда изићи из штампе и моја карта већега размера, на којој ће лакше бити контролисати да ли се терени око Дунавске Клисуре подударају или не, него што се то може цепидлачити на овој карти малога размера, на којој танки изданцн разнога терена, неизбежно, несразмерна места заузимљу. Треће. Моје је уверење да се ти терени свуда у стварн и не подударају. С тога сам и на новој карти бележио моја проматрања онакс, како сам их схватио без икакве тежње да их насилно иадовезујем за проматрања на банатској обали. И ако Тулина упоредна (( Веоћасћкт§еп геидеп Гиг сће ИећегетеНттип§ с1ег ВИсЈип^еп аи! ћеИеп Шегп с!ег Вопаи" (Апге1§ег сћЛУ. Акасћ N. XII.), и ако се обале, у главноме, својим саставом подударају, ипак ће бити и на њима самим неких несугласица, које на мојој карти неће баш све «привидне" изгледати. Онога у чију СФеру рада дође контрола Тулинога и мога да закључци по голој апалогојн нпсу довољно оправдани. Нека читају како г. К. Т 1 е I, г е оиисује своју погрешну класиФикацнју пешчара испод б. Старице код Мајданпека, па ће видети да и најискуспији бечки АиСпаћт8 §ео1о§еп могу чинити овакве ногрепше.