Просветни гласник

СКИЦА ГЕОЛОШКЕ КАРТЕ КРА.ћЕВИНЕ СРБИЈЕ 25 3

тврђења упутићу нарочито на део Дунава од Гребена до Казана, који на српској страни има 25 кПот. Тамо ће се он уверити да на тој подугачкој линији терени не кореспондирају с обале на обалу. Ову неподударност приметио је у неколико и г. Е. Тге1ге када је изнад и испод Д. Милановца видео ртове кристаластих шкриљаца који до Дунава допиру, а којим шкрмљцима нема одговарајућих изданака на банатској страни. Ојезе Тћа&засћеп ег\уаћпе јсћ, вели г. ТГе1гв, пиг ДевћаЊ, \уеП (Јигсћ 81е ете Аизпаћте уоп с1ет Уегћаћеп дедећеп 181;, с1етдета88 сИе ће1с1еп Шег (1е8 Оопаи8(;готе8 /ичвсћеп Вагха^сћ ип(Ј Огзсћауа 111 1ћгеп део1о§18сћеп Хизаттепаекипа; ги согге8роп(11геп р!1е§еп (Јаћгћисћ с1. к. к. §'еоћ Ке1сћ8ап81,аИ; 1870 , 4 НеГћ стр. 574). С лични се Факги понављају и од Милановца до улаза Дунава у Казан. Слично је у Дуоовској проширици између Горљег и Доњег Казана, а по нека геолошка диФеренција наћи ће се и у иоследњем делу Дунавске Клисуре око Текије, гезр. Оршаве. Ја нећу овде набрајаги Факте неподударности своје карте с картом Баната, коју је мој пријатељ г. Р. Тои1а, наговестио као околност (Итзкапс!), по којој би се имало судити о тачности моје карге. Ја тврдим да неподударност стоји и у самој природи терена и да је њу у неколико запазио и сам г. Е. ТгеГге , чији су радови (ОесЛод. ип<1 ра1еоп1о1од. МћШеИип^еп аиз с!ет 8ис11. ТћеНе (1. Вапа1;ег Оећ1г§881;оске8 и Оео1о§18сће N0Игеп аиз (1. погс1о811 8егћ1еп) још п данас најмеродавнији за овај српско-банатски крај земље. Сви изданци терена на банатској страни не прелазе правилно на српску страну, већ се неки тамо заустављају. Ови се прекиди могу растумачити на разне начине. Негде је Дунав нрешао границом разних терена, негде је узрок дислокација, негде је ерозија на једној сграни утрла парпика друге стране, а негде је серија кореепондирајућих слојева тако стрма, да слојеви из подине, испољени на једној отрани, пониру у Дунав, тако да се на супротној обали виде још само слојеви из повлате Све је ово мој пријатељ Тула могао знати боље од мене и требао имати на уму, пре него је оне лаке речи пред свечаним Ареопагом учене Јевропе изговорио. С правом ми је могао само напоменути да једна прегледна карта, малога размера, не треба просветии масник 1892.

да води рачуна о локалним раселинама, дискорданцијама и ерозијама, као што сам ја, по негда, на мојој карти чинио. III. Када је дикорданција српске карте с картама околних земаља, што су их израдили аустријски геолози, истакнута као једно мерило тачности наше карте, онда се није требало зауставити само на несугласицама орпско-босанских пограничних терена, које растављају прилично велике реке Дрина и Дунав. Требало је пре свега указати на несугласице између моје геолошке карте Србије и геолошке карте Бугарске, коју је израдио мој нријагељ г. Ф. Тула, јер су оне овде највеће, а погранични терени нису растављени онако великим рекама, да се српски геолози и ширином њиховом могу послужити за правдање својих иоступака. Терени овде прелазе неирекидно из Краљевине Србије у Кнежевину Бугарску. На њима нема ни рова ни плота пограничнога. То је поносито било Балканово. Па шта видимо на нашима геолошкпм картама да је по томе билу означено ? На Тулиној карти видимо прво малену партију гранитних стена на Мучибаби, па Црвени Пешчар до Вражје Главе, а одавде гранитне стене преко Миџура и Светог Николе, па целом границом тимочког округа и границом црноречког округа преко Вршке Чуке до спрам Зајечара. Ова огромна маса гранитних стена иростирала би се, према томе, више од 80 кПот. ваздушне линије. Њу је г. Ф. Тула прешао и проматрао само код св. Николе, где је видео и један изданак трахитоидне стене, а све је остало комбинацијом обележио. А како је на мојој карти обележен Балканов погранични ћенар ? Јужну пироћанску полу копирао 1 ) сам му са Тулине карте, јер до првога издања нисам на њој био. Само сам Црвени Пешчар продужио до на Миџур, јер ме је о томе уверавао пок. др. Ј. Панчић, а и примерак с њега беше мп донео г. С. Пеливановић. Обим гранитских стена ограничио сам на околину повије Св. Никољске, а даље границом на север место гранита ставио сам кристаласте Филите с ироривима трахитоидних и еуФотитних стена. ') Случајн I је тада изостао одломак граншског терена на Мучибаби, који сада дужносно реиродукујем, истина с невол мадом слутњом, коју тек излазак на само место треба да уклони. 33