Просветни гласник

254

Овај терен кристаластих шкриљаца зауставио сам изнад затвореничке иољане, дакле јужно од Вршке Чуке, а на овом брегу обележио сам Јуру и Креду. Доцније сам ирошао скоро целом оном дужином српско-бугарске границе и са задовољством се уверио да су моје раније комбинације много ближе истини одговарале но г. Тулине. Његово ново издање геолошке карте западнога Балкана имало би овде многе више Фарбе да иромени него ли моје ново издање геолошке карте Краљевпне Србије. Ја сам то предвиђао, нарочито сигурно за северни крај Балканова била, који сам по своме нахо!)ењу и колорисао. па ми ипак није иадало на ум да из несугласице наших карата наводи.м кога на сумњу о тачности његових картирања по Бугарској. Напротив ја сам их у свакој прилици захвално преузносио и препоручивао их, јер сам мислио да се од првих, прегледннх карата не тражи тачност, које оне нигда не могу дати. Ово мишљење ја нећу ироменути ни после оних необичних инсинуација мога пријатеља Туле о тачности моје карте, које су ме навеле да, правдајући себе, укажем на знатне омашке, што их је он на својој карти западнога Балкана учинио. Ја ћу његове радове на Балкану високо ценитп и после његова скромна мишљења, да је његова карта Бугарске мање тачна од геолошке карте Грчке, где су изврсни аустриски геолози више од половине севернога дела Краљевине погрешно картирали, — како нас о томе уверава најновија берлинска ревизија аустријских радова у Грчкој После свега овога види се, да ја не само да не ублажујем несугласице своје карте с картама околних земаља, него их на ново још више истичем. Највеће су и најдужс несугласице тамо, где се моја картирања сучељавају с г. Тулиним, и ако се хоће што пре 1)еМес11§епс1е ЦећегетбИттиид да постигне, онда контролни Бе§е1шп§ (јигсћ етеп ипс! с!еп8е1ћеп Рогвсћег треба прво овај крај да походи. Одушевљен као и г. Ф. Тула за Шсћ%б1;е11ип§, ће21сћип§8\уе18е АиГкШгипд с1ег Ое^епзМге, ја ћу се и овоме контролору врло радо придружнти, да лично присуствујем аутопсији терена, која ће пресудити. је ли мој ирпјатељ Ф. Тула имао права да из несугласица наших карата наводи људе на сумњу о тачностп моје карте. Ја

ћу предложити да се контролна аутопсија почне од Вршке Чуке, с којом западни Балкан код нас почиње. и на којој могу показати: 1. неогени омотач, 2. кречник с рудистама, 3. келовејски пешчар, 4. неки другн догерски нешчар, 5. лијас с особеном литоралном Фауном. коју сада студује г. др. С. Радовановић, с леиим каменим угљем и Фосилима које сам ја већ у „Основима" набројао. 6 црвени пешчар, 7. палеозојске шкриљце. Нећу му моћи показаги само ОгаиШвсће Ое81ете, које г Р. Тои1а из далека видео п до на врх Вршке Чуке, па и још северније од тог врха, на својој карти уцртао. Шта ћемо даље по српско-бугарској границн видети, то казује у кратко моја геолошка карта, а не г. Тулина, и ако је његова у већем размеру израђена. IV. Побројали смо све Тулом истакнуте, а и неистакнуте, несугласице наше карте с картама граничних земаља од аустриских геолога и видели смо колико оне оправдавају сумњу, што се хтела на тачност српскпх радова да наведе. На завршетку нека нам је допуштено из самога предавања г. Туле извадити један Факат, који за оцену извршених радова може да послужи бар толико, колико и неподударање геолошких карата на границама, широким рекама раI стављеним. Тај ћу Факат извадити из и иначе врло поучне Уегд1еГсћепс1е РоттаИопеп-Та,ђеИе, на основу које је Тула збору немачких географа држао предавање о историји развића земл^е Балканскога Полуострва (стр. 98—102) и коју је своме рапорту придодао. На тој су таблици упоређени у досадашњим публикацијама утврђени чланови разних Формација, којих, по нобројавању самога Туле, има : У Босни и Херцеговини • ■ -19 На Централном Балкану • • -21 На Источном Балкану • • • -22 У Добручи 22 На Заиадном Балкану • • • • 25 У Банату 27 У Србији 35 Наравно да број излучсних чланова зависи у ирвоме реду од природе самих те-