Просветни гласник

255

33*-

рена, и ја сам далеко од помисли, да аустро-босанским геолозима, чији је рад г. Тои1а. ставио на прво место, ишта замерим, што је број њима излучених чланова најмаљи у овој серији. Али је ипак прилично карактеристично да је број у Србији констатованих чланова највећи. Нарочито је значајно да је тај број већи од бројева геолошких чланова у Банату и западном Балкану, с којом се нодудара геолошки састав Источне Србије, у којој су без мало сви они геолошки чланови констатовани. Тај би број још више порастао, да су му додани и катови: 1. меотски, 2. баремски, 3. отривски, 4. келовејски, за које пошговани референат није случајно сазнао. Тај број надмашује банатски, на коме су толики изврсни аустро - угарски геолози радили, баш и кад овоме додамо медитераиски и сарматски каг, који су ва л>да случајно у таблици изостали, а особито још ако му одузмемо „Зепоп уоп ЛУеЈгеппес!" који су — чини ми се —- маџарски геолози полако у Неоком спустили. Неће ли тај -факат говорити штогод у прилог пажљивости, с којом су терени у Србији разматрани па и картирани ?! Нека се још само прелиотају све волуминозне публикације аустро-угарских геолога о земљама Балканскога Полуострва и оно триестину листова спроводнога текста уз моју карту, па ће се и у прикупљеном палеонтолошком материјг 1у наћи једно мерило за оцену тачности онога, што је на српској геолошкој карти представљено. И у овоме ће погледу српски рад заузети једно од првих места у ранглисти, а не последње, као што је Деветоме Збору Немачких ГеограФа хтело да се представи. При свем том, ја боље но ико други, знам колико се погрешака у мој први рад поткрало, колико је недовољно утврђених ствари у њега унето. Ја сам више таквих погрешака уочио и својим их ученицима и сурадницима редовно показивао, као што нигда не престајем обраћати њихову пажњу на све ствари, које су мени нејасне и несигурне остале, а које су се морале како тако на карти нредставити. С тога је ново издање савршеније од првога, а тако

ће и потоња, ако буде среће, бити савршенија од овога. На такве грешке нека онако отмено машу главом они тобожњи безгрешници, који оваки посао нису нигда радили, нека на њих гневно загрме они, који су-овакав посао радили, а ништа не погрешили. А оне моје бечке колеге, чијим очима Јевропа гледа иа Балканско Полуострово, ваљ^а ће из својих сопствених очију по који трун да изваде, пре него што га сгану вадити из мојих. У мојим очима могло би и брвно бити, па не би чудније од њихова труња изгледало. Јер, док су они ију али посла обично само с по једном орогеолошком системом, с јужним Алпима: у Босни, Херцеговини, Црној Гори, Тесалији и Грчкој и с Карпатима на Балкану, — дотле сам ја у Србији имао да размршавам сгслет алписких терена у западној и карпатско-балканских терена у источној Србији и снлет разних терена по тако званом источном копну, чија партија у Србији није баш тако 1егга /тгта била, као што се неким аустро-балканским гео-' лозима учинила 1 ). него се многоструко дала плавити, потресати, набирати и утирати. И док су њима, после старих утемељачких радова Француских, претходили овде онде по који модернији геолози, — дотле у Србији, многоструке терене источнога дела њеног стари Аип Воие једва је додирнуо, и ми бисмо тамо имали баш све од прва да утврђујемо да г. Е. Тге1хе није извршио маршруту Д. Милановац — Стол — Мајданпек и да нишки и пиротски округ није г. Ф. Тула још за турске владавине картирао и много допринео да се могло излучити онолико чланова у геологији источне Србије. Ми аутохтони балкански геолози добро знамо за скромност, која је обавезна нарочито за почетнике, како за нас поједине људе, тако и за наше народе; знамо и за захвалност, коју наука у опште, а нарочито ми овамо дугујемо стручним и ревносним истраживањима наших земаља од стране аустриских научењака; знамо и за драгоцену помоћ, коју нам ти исги људи у свакој нашој научној невољици понајпре могу указати. Али при свој скромности ми имамо ираво, наше геолошке карте стављати на ') V. МоЈ818стс8, 1ос. сН., стр. 22.