Просветни гласник

ФРАНЦУСКА И ЕНГЛЕСКА РЕВОЛУЦИЈА

259

них особина, којима би могли да владају духом и ситуацијом у земљи. Тудори и поред личне енергије и талента и поред згоднијих услова за развитак десиотије — јер је време њихове владе било ближе времену, када се осећаше оишта немоћ и клонулост после крваве војне беле и црвене руже — ииак својој самовољи хтедоше да даду облик законитости, иарламенат не беше играчка у њиховим рукама, нити су га тако често распуштали као прва два Стуарта. Овп, немајући оних иодобности, које имађаху Тудори, хтедоше да владају самовољније од њих. Најдрагоценија тековина енглескога народа после мучне четири-стогодишње борбе парламентарност беше играчка у рукама Стуарта. На оца се угледа и син. Чим ступи на престо Карло, он одмах 1625. распусти иарламенат, завадивши се с њим. Од 1625. до 1629. г., дакле за четири године своје владе, распустио је три парламента! Од 1629. до 1648. покушао је да влада апсолутно без парламента. Иридобивши неке опозиционаре — међу њима Вентворта — он је мислио да је потпуно осигуран. Међу тим, хотећи да и у Шкотској, леглу пуританизма, уведе државну англиканску цркву ; он примора Шкоте на устанак 1698. г. првих дана месеца марта племићи, духовници и народ иотнисаше уговор савеза (у Единбургу) сошепап! ') у одбрану својих националних и религиозних права. То га нагна те позва парламенат—^у коме је Сгот\л 7 е1 седео као заступник Сатћп(%е-а. Трајао јс тај иарламенат 2 — 3 месеца, и би распуштен. У историји је нознат као кратки парламенат. Краљ покуша опет силом да влада. Не могаше да нађе материјалних средстава за рат, и пошто његову војску разбише Шкоти код \ т е\\ 7 ћаигпе-а, он би принуђен да позове, у енглеској историји чувенн, дугачки аарламенат. Самовољни краљ мораше сада попуштати парламенту и жртвовлти два своја савегника — СтраФорда и Лода. За тим се покаја што их је жртвовао. Устанак у Ирској, који је инспирован од двора још већма разгневи енглески народ. Краљ покуша да пет највиђенијих чланова доњега дома ирнтвори (Рут, НатрсЈет, НавегНд, 8рос1е и НоИез). Тај самовољни акат краљев изазвао је највеће огорчење. У Лондону плану буна. Становништво се подели у Кип«1кор!е — ра] ) Вговсћ, стр. 146.

дикале каваљере — ројалисте. Краљ напусги Лондон. У Единбургу сазва други парламенат, у коме беху 83 лорда и 165 чланова доњега дома. Парламентска војска сједини сесаСкотпма. Тако отпоче грађански рат. После победе иарламенгске војске над краљевом код Магз1оптог-а, Мелућигу-а и Ма8ећу-а. Карло I. побеже Шкотима, а ови га издадоше парламенту. Ових неколнко примера из историје Тудора и Стуарта довољно доказују очевидну тежњу и једних и других к апсолутизму. Место воље закона и парламента хтелп су да пстакну своје Ја, своју самовољу. Клонулост и немоћ после крваве војне црвене и беле руже дали су им наду. А да лп јо био могућан апсолутизам у Енглеској ? Одговор на ово питање је ирошлост енглескога народа, његове стечене уставне слободе, М. Сћаг1а и т. д.

«— с1апб 1е соига с!и XVI. 81ес1е, 1ои8 1е8 е1етеп1а, 1; из 1ев 1аН8 с1е Гапс1еппе 80С1е1е еигореепе ауајеп! аћоиИ а с!еих )'аП;в е8зеп1ле18, 1е Нћге ехатеп е! 1а сеп^гаИваИоп с1п роиуојг. ИЧт ргеуа1и(, (1ап8 1а 80С1е1е геНеЈеиее, Гаи!ге с1ап8 1а 80с1е1е сЈуПе. Еп тете 1етр8 ћчотрћајеп! еп Еигоре Гетапс1раИоп (1е ГевргН с1; 1а топагс1пе риге И . Тако почиње Сшго! лекцију о енглеској револуцнји. 1 ) И заиста старо јевропско друштво у новоме веку добило је нови тии. Стара Феудална монархија, која није ни имала каракгер праве монархије, већ беше Федерација самосталних вазала, прешла је у нови облик. у апсолутну монархију. На рушевинама Феудалне моћи развио се апсолутизам, децентрализација католичке власти уступнла је места централизацији. Апсолутизамнаконтиненту дочекан је одобравањем. Под заштитом јаке центроване власти у рукама једнога човека — владаоца, маса и трећи сталеж немађаше више да се плаши обести вазалске и међусобних домаћих крајина. Другачије је то било у Енглеској. Оба сталежа, и племство и народ, стајали су заједнички у вековној борби с краљевима. Племствоје помоћу трећега сталежа, а грађанство помоћу племства стекло оне уставне слободе, које му гарантују опстанак, личну и имовну безбедност. У Енглеској су још пре четири ') 6ш2о1, Ш з 1. (1е 1а ст1., 4ге121еше к^оп.