Просветни гласник

262

НАУКА И

НАСТАВА

Она је подвргла цензури снисе пуританске, проФесоре њихове отпусти, истера свештенике њихове из парохија. Зато пак из логора пуританског полетеше памФлети противу англиканизма. Црква англиканска у очима њиховим је „царство анархиста". Пуританизам стече мученика. Најгоре су прошли В го\уписти. Њих нису само новчано глобили и хапсили, но њих неколико отправише и на губилиште. С тога се многи разбегоше из отаџбине, тражећи склоништа по Холандији и другим земљама. Секта пуританска не беше само религиозна. Демократија, и то апсолутна демократија, други је битни карактер њезин. Демократски елеменат секте иуританске најбоље се познаје у установама и у духу живота данашњег савеза северо-америчког. Творци данашње демократије у Америци, то су пуританци. Гоњени због својих републиканских теорија, они су тражили нову отаџбину, и нађоше је у северној Америци. Пуританизам, као што Токвиљ 1 ) вели, није био само религиозна но и иолитичка наука. Чим се искрцаше на обале Америке, прва им брига би да се организују у друштво, закључивши уговор : да сами собом управљају, да раде на извршењу својих намера и да на основу тога уговора издају законе и т. д. Религиозна демократија секте пуританске огледа се и у њиховом закону. Кривични закони њихови односе се и на приватан живот и одношаје животне, где се закон не треба да меша. Одржање моралног реда и добрих нарави циљ је њиховог законодавства. Савест игра велику улогу у њиховом законодавству, свакигрехје потчињенцензури званичниковој. Увреда родитеља од деце, казниће се смрћу и т. д. Енглеско-амерпканска цивилизацијаје ироизвод — велиТоквиљ — двају са свим различних елемената, који се на другим местима често сукобљавају ; то су — вер а и слобод а. Деспотска влада Стуарта желела је да се отресе ових нретераних демократа, с тога им је чинила све, само да се могу иселити. Један од тих, који се беше решио да у новој отаџбини потражи заштите својим начелима, беше и Оливер Кромвел. Судба је ваљда хтела да заповест Карла I. задржи и Кромвела од сељења (јер сељење беше узело маха), те тако овај сачека оне бурне догађаје ! ') Токвиљ, II., стр. 38.

«Борба за слободно испитивање (Нћге ехатеп), која је плод реФормације, да би се поново стекле политичке слободе, које су пале под ударцем апсолутне монархије ; покушај да се уништи апсолутна власт у свету материјалном, као и у свету (Гогс1ге) интелектуалном — то је смисао енглеске револуције, то је њезина улога у нашој цивилизацији".') Слободно испигивање —- Нћге ехатеп — праве индивидуалне мисли, тековина је новога века. Принципу слободе индивидуалне мисли супротан је припцип аукторитета. Тежња ка слободи мишљења дошла је у сукоб с аукторитегом у религији, који је сваку слободну мисао давио. Из тога сукоба однела је победу слобода индивидуалне мисли. РеФормација је, срушивши аукторитет у религији, извојевала слободу индивидуалне мисли. Али док је индивидуална мисао славила нобеду у области религије, дотле је у материјалним односима друштва извршена са свим друга мена. У исто доба. када је индивидуализам победио аукторитет у религији, победила је централизација власти, оличена у апсолутизму владаоца. децентрализацију. Принцип апсолутизма у политици то је то исто, што и нринцип аукгоритета. Папу замењује владалац, он је извор и уточиште власти, као и иапа истина религиозних. Индивидуална слобода онако је исто несносна ансолутизму религиозном, као и апсолутизму политичком. Оба припципа заснивају се на традицији, на вери, на послушности. Принцип индивидуалне слободе мисли и принцип аукторитета, дакле апсолутизма, то су дакле два са свим контрадикторна иринципа. Сукоб ивмеђу њих је био, дакле, неизбежан. Кад је индивидуализам победио аукгоритет у религији, онда се окренуо политици. „Почеће с духовном а свршиће са светском влашћу," лепо је рекао папа. Тако је и морало бити. Први мегдан су поделили у Енглеској, а за што, то је лако одговорити — јер је ту највише услова било. Монархиски аисолутизам, дакле иринцип аукторитета, није имао довољно услова за онстанак и развитак у Енглеској. Цела историска прошлост Енглеске и није ништа друго, до борба противу тога принципа. •) Ош2о1. 11181. Је 1а С1У. Тгешете 1е(}оп.