Просветни гласник

34*

француска и

Уставност је. тако да кажемо, ушла у крв становника Велике Британије, свест о њој била је и сувише јака и пренашала се с генерације на генерацију. Природно је да је принцип апсолутизма могао имати услова заживот наконтиненту, али не и у Енглеској. Индивидуална слобода мисли и принцип аукторитета — принцип централизације власти, сукобили су се и на континенту, али много нозније. На конгиненту социјалиа борба беше више борба за живот, у пуном смислу те речи, борба за сигурност личности од самовољних васала. Борба на острвима британскнм беше борба за слободу (и ако је и то, истина, један облик борбе за опстанак). Свест о индивидуалним правима и слободи живела је код толиких генерација пре покушаја Карла I. На континенту се та свест тек рађала. РеФормација, која је бар у прииципу прпзнала индивидуалну слободу мисли, (јер је доцније дошао — као што смо у првом одељку видели — аукторитет «папирног пане" ), уведена је у Енглеској «озго». Хенрик VIII. узургшрао је индивидуалну слободу мисли, која је била битни елеменат новога религиозног покрета. Он, т. ј. владалац. заменио је папу, начинио се највишим судијом у религиозним и црквеним питашима. Принцппом апсолутизма хтео је да замени индивидуалну мисао у области религије. II он је овде нре — разуме се привидно — успео, јер је нова вера створ његов. Ирнродно је да је индивидуалнаслобода мисли, раскидом традиционалних веза папског аукторитета на предлог краљева, добила маха и оправдања и код масе, да је нови покрет, реФормација, још већма уверио масу о своме гаЈзоп сГе1ге, када чак и владаоцп прекидају ту традиционалну везу, када н они желе да се отресу напског аукторигета. Па зашто онда, кад већ хоће да се отресу аукторитета — супрематије папске, — сами постају тај аукторитет, апсолутисти, и даве индивидуалну слободу мисли, у чије су име и устали противу папског аукторитета. Зар у религији да се трпи апсолутизам краљева, који се није трпео ни у политици ? Еа 1иМе <1е Нћге ехатеп, ГгиИ; с!е 1а Ке!огте, роиг ге«8а181г 1е8 Нђег1:е8 ро1Шдие8 ^отћеез 8ои8 1ев соирз с1е 1а топагсћхе риге, 1а 1еп1а1;1Уе сГаћоћг 1е роиуо1г аћбо1и <1ап8 ГогсГге 1етроге1, сотте с1ап8 Гогс1ге тМес1;ие1, с 'е81; 1а 8еи8 с!е 1а геуо1и11оп с1'Ап§'1е(;егге, с'еб1;

1'еиолуција 2 С 3

1а 8оп го1е с!апз 1е соигз с!е по1;ге сЈуШзаИоп — вели Ти88 1 ) Индивидуална слобода мисли, нападајући на апсолутизам у религији, нападала је тиме и на апсолутизам у иолитици, јер је у једној личности оличен био и политички и религиозни аисолутизам — у владаоцу. Било је неколико струја, неколико партија, које су се дигле противу апсолутизма. Пуританизам је тражио религиозну слободу на чисто републиканско-демократској основи. Нуританизам је рушио сваки аукторитет и хијерархију у цркви, сањајући о првој хришћанској цркви, сматрао је народ — масу као наслодника божјег на земљи, и у сувереннтету народном тражаше извор свима религиозним властима. Друга струја беше политичкога карактера. Идеал ЗШпеу-а, Уапе-а, ћ,ис11о\у-а, Нагпп§^оп-а, Ни^сћтзоп-а, МП1оп-а — беше република. Они се борише иротиву ансолутизма краљевског, али више из разлога политичкога а не религиознога*). Ове две струје удружише се у заједничкој борби нротиву ансолутизма у религији и политици. Политичка слобода била је средство партији религиозној, а циљ партији политичкој, али и партији религиозној и партији политичкој беше крајња мета — слобода, и за њу се борише. Узевши у целокупности догађаје, револуција у Енглеској у суштини својој била је политичког карактера ; она се развијала у народу религиозном, идеје и страсти религиозне служаху јој као средство, али тежња и намера беху чисто политичке, борећи се противу апсолутизма а за слободу. Поред ових струја била је још једна религиозно-социјална струја — 8е11еуег8 (Сг1е1сћгаасћег). Они су из принципа одбацивали државно и друштвено уређење, хтели су да уредеЕнглеску по вечитнм божјим законима, а не по измишљенпм људским, да се ирипремезадолазакХристов, даје још на земљи царство небеско'').

Карло I. играше се с најсветијим правом енглескога народа— слободом. Владаше неограничено у политици с Вентвортом, у цркви с архиепископом Ладом. Инквизиција Ладова гонила је сваку оиозицију англиканској цркви. Свима протестантским свеште') бшго! Ш з 1. Ле 1а с 1 у И. Тге121ете 1е50п. 2 ) 6иЈ2о4. 11)1с1ет. 3 ) Вго«сћ. 329. и 330.