Просветни гласник

26 4

НАУКЛ И ЦАСГАВА

ницима одузе парохије, забрани им службу в нроповед. Када се онирастурише по земљи, да као приватни учитељи траже зараде, инквизнција Ладова и то им забрарћиваше. Онп морадоше тражити заштите по другим земљама или бежати у Америку. По овлашћењу краљевом, Лад мењаше литургију, а његова пнквизиција пажљиво мотраше да ли ко оговара ове измене и одмах би казнила незадовољнике. Литургију једотеривао по рпмским Формама, и папа с тога понуди Лада кардиналским чином. ПроФесори и доктори университета оксФордског беху уз Лада п његове реФорме. Чак и племство, које беше присталица англиканске цркве, поче зазиратп од Лада. А кад краљ но предлогу његовом постави владику Јуксона за благајника, тада се поштенији и свеснији племићи иочеше све већма уклањати из двора. Лада због његове педантерије и ^рскостн омрзе и најближа околпна — и Вентворт и краљица. Још га краљ уиорио нодржаваше и остаде му љубимац. Противу ове иетолерантне црквене политике Ладове, природно је, да је гнев у земљи све већма растао. Снремала се у ско^о бура. Пуританци су највише трпели и страдали. II када је исељавање у Америку узело такве размере, да је било оиасно по државу, онда влада 1637. забрани исељавање. Народ, који је био свестан својих иолитичких права и слободе, нападнут је да му се опљачка најдрагоценија тековнна толикогодишње вековне борбе — слобода и устав! Природно је, да је тај народ морао бранити своје тековине од нападача. Између XIII. и XVIII. в. Ма§па Сћаг^а — вели Гизо 1 ) — била је тридесет пута потврђивапа. Па не само што је она потврђивзна, него су издавани нарочити статути и закони, који су ширили и одржавали слободе гарантоване М. СћаНот. И кад је апсолутизам хтео и оружјем да нападне на, уставне слободе, природно је да је и наиаднути морао употребити оружје да брани своје тековине. Још пре оружаних сукоба никоше две партије — КишИсорЕе и каваљери. Први су били из масе — пуританци, други племићи. Једна је била дворска странка — каваљери — и устала да брани краљеве иретензије, а друга — народна, да брани уставне тековине. У ') 6ш2о! Ш в(;. (1е )а «у., стр. 357.

овим двема странкама лежи клица данашњих двеју великих странака — Виговаца и Торијеваца, конзервативне и нрогресивне. Ова подела на странке — каваљере и Штс1кбрРе — веома је важна појава. Озде се арви аут одвајају илемићи од грађана — ирви иут и.м се интереси косе. За што ? На ово иитање није тешко одговорити. Проналаском Америке трговина с Истока окренула се Западу. Италију — Млетке и Ђенову — сада су замениле Енглеска и Холандија. У Инђији такмичили су се Холанђани и Енглези. Тада је основана чувена инђиска компаиија, која је мало по мало заграбила све интересе Пнђије, и створила богат извор за трговину. Лађе енглеске са свију страна доношаху најскуиоценије нронзводе. Застава енглеска вила се ио свима морима и океанима. Број вароши нарасте, и многе посташе имућне и богате. Трећи сталеж — грађанство — поста сада најмоћнији економни Фактор у друштву. Вредпост непокретне имаовине — као што смо виделн у првом одељку — пала је иред улогом новца. Средњи сгалеж је јако напредовао. Уживајући слободе 8с11'до\'егшпеп1-а у граФствима и општинама, навикнут па учешће у јавним пословима, охол тековином својом, коју је стекао трудом и знојем, свестан о вредности образовања, које је ширењемБиблије нмало врло много релнгиозног образовања, —стварао се овај новп богати, средњн сталеж. У овим слојевима друштва иуританизам је имао највише иристалица. Што је духовно исветско племство све већма губило од своје самосталностн, го је доњи дом, Сћатћгез о!' Соттппез, добивао све више угледа. У то доба, у XVI. в., услед јакога иолета трговине и обогаћења трећега сталежа територијално богаство и баштг нска својина (1а. ргоргиМ (опсмге) с ећим делом ироменили су своје госиодаре. Феудална аристократија рушила се неминовно у гецајем духа времена. Новац је био сада то, што је некада била непокретна својина. Саобраћај је сада развијенији био, размена добараживља нс нређе, и средство за размену, новац. требао је сада много више но некада. Непокретна својина није могла бити средство за размену, па је природно, што је и њезина вредност пала. Развијеније потребе тражиле су и више нам\рница. Те намирнице живота требало је набављати. Природно је да више илемство