Просветни гласник

САСТАВ -1УВАЊК КОД КИЧМЕЊАКА

271

да ионављамо појаве природне. А ако у тим знањима има понегде баш и чега несигурнога илн погрешнога, наука је ту, те врло често нађе начина, да погрешке исправи нли да их пеутралнше. Па и саме њене хииотезе доводе нас до истине. Етар, који смо ми уображавалн да постоји (јер не бејасмо у стању да докажемо да у нстини постоји), послужно нам је, те смо основали оптику, која нам је дала телескоп. Сви деловн ове васељене у органичној су хармонији међу собом, и није могућно претпоставитн, да зато што су наша знања ограпичена, и ако непрекидно напредују, једнно наш однос према свету може бити вечита илузија. Али је велики философ кенигзберскп бпо тврдо уверен о ономе што је истина, кад је овако тврдио: као шго нам сам разум, без помоћи од страке чула, а тако и сама чула, без помоћн од стране разума, не могу дати никаква знања о снољашњем свету, исто тако сам разум, без осећања, маште и савести, не би доиста био у стању да нас унозна с духовним светом, с начелима моралнога света. И уметност и живот остали би необјашњива тајна, која би нас бацила сумњичењу у наручје. Из овога свега видц се, да ннје само историјска метода крпва, као што некп држе, што се хоће да нређу те гранпде, већ је то може бити паслеђе које је осгало неким не тако баш смотреним последовачпма од метаФИЗичке методе. Што се више ова проблема проучава, све се боље увиђа потреба, како у интелектуалном н моралном животу треба дати пристојно место и оценитн важност н машти и осећању. Самом разуму машта је непрекидно потребна. И доиста, која је то наука, која би без маште могла да напредује, могла да опстане? Зар ннсу највећи проналасци постигнути, кад се једно удружило с другим? До чега би достигла опитна метода, да ђеније није одарен пророчанским даром? Велн се, и не без разлога, да геологу мало нешто мање маште треба, до што је требало спевовима Омировим. То исто могло би се поновити и за друге науке. Па у нрактичном жнвоту, које би друштво, која би нородица, која би система могла да опстане, да нема осећања, да нема маште, да нема вере, узете у њеном најширем зпачењу ? Непоречна је потреба да се узајамно поштују права и границе свачије. Ако машта, осећање нли вера преотму место разуму, онда нећемо имати ништа друго до нразноверице, неред и забуна. Ако ли разум узурпира њихово место, он ће, место да их проучава и да нм испитује важност и границе, посејатн пустош, а ништа неће моћи да створи; и ослабно би сам своју снагу, наказујући дух човечји. (Свршиће се)

САСТАВ ЛУБАЊЕ КОД КИЧМЕЊАКА С УПОРЕДНО—АНАТОМ.СКОГ Г\ЛЕДИШТА ') ОД Жив. Живановића, арофееора. Лубања је онај део костура код кичмењака, коме је задатак да храни центар живчане сисгеме — мозак. Лубања је свагда у правцу главне телесне особине, на предњем (односно горњем) врху тела. Њу виђамо у многим разнпм ступњима савршенства, које је свуда управљено на то, да буде лубања што јаче и сигурније склониште за мозак. Па као што и кичма почиње с обликом просте, ненодељене цевн, тако је и лубања у најпростијем облику једноставна хрскавичава чаура. Тада се она називље „РптогсИа1сгашшп". У даљем развнтку налазимо лубању у све већој савршености: њенн хрскавнчави делови очвршћавају (осиФицирају) или се појављују нарочите, не од хрскавице произашле, костн, које облажу лубању, нарочито по њеном »крову*. Ну при свој разноврсности лубање код разних класа и родова, она задржава увек свој редован тип. Она нма увек одређене регноне, који се свуда новторавају и кроз сву ту разноврсност прозире се нека слнчност неких лубањских делова са обртњима суседве кичме. На основу ове сличности сегмената лубање са сегментима кичме, постала је — теорија о постанку лубање из преображених кичмених обртања, о чему ћемо при крају говорити. Разноликост лубање ностаје све већа, што се на њој ночнњу да јављају још и нарочнта склоништа — шупљпне — за заштиту виших чулних органа. Тако су очње (орбпте) и носна дупље с предње и слушне с побочне стране главе. Ну та разноликост ностаје још већа с развитком другог особнтог, лубањи нридодатог костура, који опкружује улаз у канал варења. То је тако названи „висцерални скелет", који је код нпжих у облику скржних лукова, а код виших тај скелет представља доња вилица и језична кост, у свези с осгалим костима, које саегављају предњн део костура на глави нли лице. Наш је задатак да нропратимб склоп лубање код кичмењака, и то код сваке класе понаособ, почевши од несавршенијнх ка савршенијим, овим систематскнм редом: а) Р18сез, 'б) АтрММа, в) КерИНа, г) А\'е8, д) МаттаНа. Ј ) Овај је рад ранијег датума. Ну, писац га његов, као своју дисертацију о проФесорском испиту, предаје у потпуно непромењеном обдику, како га је примио и — без напомене — оценио испитни одбор, у коме беху: иредседник ■)■ др. Ј. ПанчиИ, чланови: др. Л. ДокиИ, Љ. КлериЛ, Јов. БошковиК и Јои. ЂорђевиИ, проФесори Велике Шкоде, године 1883. 35«