Просветни гласник

2 72

НАСТАВА

Литература, којом сам се служио при овом саставу, састојала се вз ових дела: 1. О-едепЂаиг, вгипЛпзз <1. тег§1. Апа4от1е. 2. ЗсћтГеМ Озсаг, Нап«1ћисћ (1. тег§1. Апа1опие. 3. Сагиз, в-егз1аес1сег, НашЊисћ с1ег 2оо1одЈе I. ВапЛ. 4. С1аиз. К1. Еећгћисћ (1ег 2оо1о§1е. 5. НаесШ, Ап1горо§еме. Ке1тз-ип(1 З^аттезбезсМсМе <1ез Мепасћеп. 6. Уггского, Мешсћеп-шк! АбепасћМе!.

I. Пзсез—Рибе Ова класа кичмењака дели се 1 ) на ове редове : 1. ред. Бер1,осаг(111 (Асгаша), 2. „ Сус1оз1;ат1, 3. „ 8е1асћи, а) СћЈтегае, б) Р1а§1о8(жш, 4. , СгапоМе!, 5. г Те1еоз1;е1, а) КорћоћгапсћП, б) Р1ес1о§паИ, в) Рћу8081от1, г) АпасапИпЈ, д) АсаиЉор1еп, 6. „ БЈрпо1, а) Мопорпеитопа, б) Б1рпеитопа. Најниже место —што селубање тиче—заузима, како и само пме наговешћује, једини представвик реда Асгаша: Атрћшхив 1апсео1а1из. Животињица ова, која иначе има сва рибља одличја, није још ни доспела до тога стуиња савршенства да има главу. Она је без главе, па и без лубање, без мозга, па и без срца. Целокупни остали скелет јесте кожасто-хрскавичав. Главки део костура јесте још неподељена сћогДа, која допире до на врх тела са својом мождином. Ова животиња, којаје послужпла као пријатан нримерак сваковрсних теоријсках поставака о развитку животиња— што се лубање тиче, заузима дакле најниже место међу кичмењацима. Даље се о њој нема шта више, у смислу овог састава, рећи. Другојачије већ стоји код реда Сус1оз1;о1ш. Они су ирве животиње с лубањом, и ако се она одликује својом великом иростотом. Лубања код ') Иодела, где год буде иотреба да се наведе, јесте увев ио Клаусу.

Сус1об1. јесте проста хрскавичава чаура, с врло малом унутр. шупљином, у сразмери према другим деловима, који су саставии део „костура" на глави. Ова лубања још није ирешла у стадиум осиФикацчје. Ако и овај ред риба нема у том погледу да уваже мпого савршенији ступањ осиФикације, ипак скроз хрскавичава лубања Сус1оз1;. може се узети као најпростпје саграђено заклониште мозга. Са своје доње стране Сус1оз1- немају ни одговарајућих висцерал. лукова. Према свом пачину храњења — они су без вилица. Најпосле између „лубање" и кичме код Сус1оз1. и нема засека и тачне међе. Они једно у друго прелазе, и кичма шаље свој врх у основни део лубање тако, да на том делу и лежи средњк део мозга. На страни лубање у облпку мехура валази се орган за слух. Исто тако и носна затока (зтиз). У нешто вишем савршеиству стоји лубања реда 8е1асћп. Онапосвојој спољашности није тако без Форме. На њој се могу да разлнкују неки предели или региони, као: окципитални, лабиринтски, орбитални и етмоидалнп ремон. Сама је пак лубања у главноме хрскавичава. И ако по површини има нека кречна навлака (сгизка), ипак то није потребна осиФикација хрскавице и лубање. Од кичме је лубања одвојепа једним засеком. СШтегае имају шта више неки зглавак, који код Б^иаМа оскудева. Код неких ајкула кичма још увире у лубању. Предња страна лубање продужава се у врх (го81гит). Чулии органи — очи, уши, нос — сви имају своја одређева места. Од висценалнога скелета не само да налазимо просте недиФеренцираае лукове, него имамо почетке вилица и језичне кости, Сћипегае немају горње вилице, а доње нм се зглобљавају ираво слубањом, помоћуједног хрскавичавог израштаја; а код савршенијих је тај посредник за зглобљавање кост ра1а1о-^иа<1га1ит. Недостатка осиФикације, како приметисмо код претходних — нестаје код ОапоМеа,. Код ових има та важна принова, што се јављају прве кости, које или су обложне или су од саме хрскавице путем осиФнкације постале. Основицу лубање заузима рагазрћепоМ. Исто су тако окоштали и иобочни делови иотиљне костн. Место темењаче постоји велика обложна кост („Ве^едкпосћеи"). Са стране у хрскавичавој „Ре^гоза 0 смештен је и орган за слух, како с једне, тако и с друге стране. С лубањом је у свези н кост названа 08 <1иа(1га1ит. Међу неичаиим израштајима имауглављенамеђувилична кост, а позади непчаних костију продужују се међуочне кости ш^гаогћИаИа. Дсња је вилица зглобљена с лубањом, и оба краја вилице у свези су један с другим.