Просветни гласник

273

Рибља лубања доспева до свога савршенства код реда Те1еоз1е1 — кошчатнх риба. Као што и целокупни костур код ових риба губи сиоју хрскавнчаву природу, тако и лубања. Хрскавица у лубањи телеостеа или заузима врло потчињено место (као Езосез, Заћпопез), или је посве сведена на врло мале остатке као на крову лубање плп где међу костима код Р1ес1о§па1а. — Ако посматрамо лубању део по део, то прво имамо у окципиталном делу више засебних костију. Оздо је осс1р1Ше 1зазПаге, са стране осс. 1а1егаПа и озго осс. зирепиз. Ове су четири кости поређапе сличпо обртњима. Доцније ћемо имати прилике да видимо да место ове оделите четири кости, код савршенијих животиња, имамо једиу заједничку потнљну кост. Велика множина костију и јесте главна одлика лубање код риба. У даљем лабиринтном делу паилазимо на кости, које се с претходнима граниче. Те је костп Них1еу назвао нменима : ргооИсит, ергзШкит и ор1б1;о11сит. Међу њпма се провлачи четврта кост з^иатозит. Негде се може деситп да неке од ових костпју н нема, док су негде зпатно велике (§а<1из). Предео орбиталии бива према дужини или скраћевости луб. шупљине — дужи нли краћи. Кошчице, које тај део сасгављају, јесу аН-зрћепоМ и огћНозрћеноМ; а на базису са свим ћаз1зрћепо'1(1. Знатно је већа кост од ове рагазрћепоМ, коју смо кост и раније помпњали код лубање у СгапоМеа. Ако се ова кост неразлучно споји с осс. ћазПаге зове се ћазг осс1рНа1е. Осем ових костију, које образују дно лубање — налазимо на темену две темењаче, озза рапе1аИа; а пред њима чеоне кости могу бнти уједињене у једно, а некад нх је и више од две, и тада је и осталима дато засебно име.као розЉоп1аНа или ћоМ-ргћшраПа роз!;епога п апкепога (8сћт1(П;, 8. 311). До сада смо предњи део лубање налазилн као прост врх (гоз1гиш) од хрскавице. Те1еоз1е1 чпне и овде напредак. И овде су се појавиле оделите кости, и то по среди су еШтопЈаИа тесПит а побочно од њнх е№то1с1. 1а1;егаПа. Међу овим костима налази се носна шунљина, по дну које је раоњача - уотег, који је код неких беспаран, код неких двојан (бедепћаиг, 8. 462.). Ну осим овнх многобројних костију саме лубање, која је прилично у унутрашњости сакривена, има чигав двојни оклоп костију поврх нобројаних; тако има, осем шкржних иоклопаца, нарочитн круг костију око очпју, озза 1н1'гаогћП.аПа. Као неичано-вшшчна кост (оз ра1а1о^иаПгакит), коју смо као заједпичку нре оиисали, сад се дифренцирала засебна косг ^иасНаћш, која је у покретној свези с лубањом, док пре је била непокретно учвршћена. У њеном су суседству и друге још кошчнце, као еп^орЈегуцоМ, ше4ар1егу-

§о'М п еп^ор^егудоМ. Горњовиличне кости, тахП1аге, с међувиличним костима ргаетахШаге, велике су и чврсто утврђепе с позадним костима „лица« или лубање. Супрот горњовпличним костима јесте из више делова састављена доња вилица. Најважнијн део доње вилице јесте оз ДепШе. Доња је вилпца носредно у свези с лубањом преко две друге кости: диасНаШт и агЈдаПаге. — Осем очњег прстеиа, који смо горе навели, пмају Те1еоз1;еЈ још један ред коштанпх делова на глави. То су скржни поклопци, који су названн према своме месту: орегси1ит (правн покдопац), ргаеорегси1ит (предњи), зићорегсићип (доњи), 11Пепорегси1ит (међуиоклопац*. Они су сви напред у свези с језичиом кошћу (НуотапсНћикге), а на задњој су ивици слободнп, како би могли пропуштати на уста усисану воду при дисању. * Учннимо ли један кратак преглед лубање код риба имамо сад да констатујемо ову поступност у развићу : Има их, који и немају лубање (Асгаша). Има пх, којима је лубања примордијална, т. ј. недељена хрскавичава чаура. До њих су оне риое, које имају неку навлаку од креча, што је непотпуна осифцкација. У исто време видимо дунље за смештај чулних органа, Нешто су савршенији облнци, где се јавља ирво окоштавање хрскавице или се показују просте коштане облоге, које су нроизвод кожни ; али хрскавица је још главин каракгер. Најпосле долазе Те1еоз4е1 —као најсавршенији, где се јављају све кости и као оделите и чврсге, осиФнрате тако, да је коштана лубања потпуно. Број костију бива велнки. Дупље чулних органа савршеније"и боље заштићене. Уноредо с развићем лубање пде н усавршавање внсцералног скелета, којп се код најнесавршенијих и не налази, а код савршенпјих се осем тога јављају и израштаји са сличиом Функцијом каква је одређена зубима.

II. ДтрММа—Голи водоземци Дуго времена била је ова класа удружена с потоњом, иод називом „водоземци". Тачније иснитивање како морФолошких и анатомских а тако и ембриолошких особпна дало је довољно повода да се од нређашње Једне успоставе две, и то тачно обележене класе кичмењака, под засебним именима: Атрћ1ћ1а и КерИИа. Атрћ1ћ1а се деле на: