Просветни гласник

274

1. ред : А.рос1а (§утпор1попа); , 2. „ Сапс1а1;а (иго(1е1а) : а) ЈсМћуос1еа, б) 8а1атап<1гта. Б. „ Ва^гасМа (Бигсће). Приметиа хнстодошка карактеристика лубање код амФибија је та, што се прцмордијадна, хрскавичава лубања код њихдуже одржава; а некад, код некнх нредставника, таква трајно остаје, и до окоштавања ц не додази. Иоједине кости, које наидазимо, иди су нроизвод осиФициране хрскавице цди су обложне кости, нод којима ирвобитна хрскавица непроменљива и дал>е траје. — Додирии згдавак међу дубањом и кичмом одликује се ногдавито двојаком квргом (Сон<1Ш 0сс1рИа1еб), у чему се сдаже ова кдаса са снсарима; а видице су мање нокретљиве, у чему се опет разликују амФибнје од сисара. — Кости, коЈе се у овој, иначе мадобројној, класн налазе, сдичне су костнма, које смо довде нознали и именовади. У потиљном деду дубање, који ваља најире испитати, од четири напред поменуте кости поглавито су развијене оссЈро(;аПа МегаНа; а у базиларни део утиче се сћогс1а. На те две кости налазе се утврђене и обе потиљне нзрасли (сошИП), којих код неких н нема (Оапосерћа1ез). До иоменутпх је костију ргооПсит, која кост код иго<1е1а срашћује с погиљ. костима. До ,стеновите" кости заузима место оз ра1а!;одиа(1га1иш. Преображени етмоидални део добио је у целини облик прстена, и Кивије (Сиу1ег) га је назвао 08 еисетШге, прстенаста кост. Код жаба је ова кост нотпуније развијена но иначе ц замењује потпуно развиће клииасте кости. Знак, по коме се крила ове кости дају распознати јесте, што кроз њих продазн У-ти пар живаца, и већа (стражња) крида код неких су прешда у кост, а мања, предња, остала су у хрскавичавом стању. Зато, што су поменуте кости производ очврсде хрскавице, под њима или над њима више хрскавице и нема. Противно томе нмамо код костију темених и чеоних — рапеиНа п !гоп1аПа — које су, по свом порекду, обдожне кости и код жаба су у једно срасле и зову се рапе!;о-1хопиПа. Заузимљући свој положај, ове се кости по некад тодико унапред пружају да наткриљују и етмоидални део. Осем тога има овде да се напомене, да су ове кости код протеуса хрскавичаве а код даждевњака са свим мекане. Код ТЈгос1е1а и СутпорМопез кост 1'гоп1а1е аМепиз утиче се и предваја носну и очњу дупљу. Под том кошћује двојнараоњача (озза уотепз). Док је на неким местима налазимо двојно, код Ира је само једна, код 1Јго(1е1а је и нема. И носне косги — озза пазаПа—двојне су код више Апига, 8а1аташ1гта, а код Хеиориз једна се само находи. Међу посне кости увдачи се про-

дужена међувидична кост, а на њиховој унутр. страни додирују се с непчаним костима. — Дно лубање заузима рагазрћепоМеит. Са савршенством органа за слух иде упоредо и његов коштани оклоп. Као иову кост пмамо 1;утрап1сит, на коме је разапета бубњача а у близини његовој оз р1;егу§о1с1еиш. И с 1утрашсиш, као п са р1егу§о'1(1ет у додиру су иенчане кости (бсћшИк, 8. 213). Л.ичии и висцерални скедет није необичан нн сложен. Као што иоменусмо, међувидичие кости иродужују се на внше. Оне се увлаче и међу костн горње видице. И ако у неком случају нраве носне преграде нема, оне цокривају одозго носну дупљу. Доња видица остаје хрскавичава и подсећа на „Мекелијеву хрскавицу". Само наместу где се зглобљава доња вилица очврсне, јер се у самом згдобу иадази кост агНси1аге. На иовршнии доње вилице има обдожна кост (1еп1,а1е, а на унутрашној страни доњовидичне хрскавице цостојн још једна кост, орегси1аге. * Учинимо ли и код АтрММа један кратак преглед лубањскога склопа, имамо ове моменте: Свеза с кичмом одржава се с две израсди. Лубања не губн са свим примордијадни карактер, јер хрскавица се, и ако не за себе, то под костима одржава. Ну —као знак савршенства над већиномриба — базнс и површину лубање заузимљу костн. Оне су иа дну производ осиФикацнје ; на површини (темеиу) пак производ су коже. Осем костију, које смо имали код рпба и које ћемо нанлазчти код савршенпјих кичмењака, нмају амФибије и неких сопствеипх костнју, као што је преображена етодијадна нрстенаста кост — оз епсетШге, од Кивијера.

111. ЕерЦИа — Краљуштиви водоземци Напоменуди смо да је ова кдаса пре бида спојена с претходном. Ну и спољни изгдед, и анатомски крој и ембриолошко развиће, па најпосле ц душевне особине, које су код овнх знатно напредније — све су то разлози, који оправдавају ову подеду. Док овде видимо оводику различаост, наилазимо на другој страни опет велику сличност с тицама. Ое§епћаиг, чију књигу: „СггишШзз <1уег§1. Апа1опие" имамо при овом саставу чешће при руци, у томе свом, ииаче детаљном, делу рептилије и тице толико сличне узима, да их у посматрању лубањског склопа не одваја. И ако би у таквом сајужавању ове две кдасе бцдо и одакшице, ипак мислим да је за рад ове природе какав је овај тачније, да се за себе говорн о рептилијама, за себе о тицама.