Просветни гласник

276 НАУКА и

ГИМНАЗИЈА И УНИВЕРСИТЕТ ПрИсДог питању о ш^склс^ој рвФорми Наиисао д -р Едв. Целер, РЕДОВНИ ПРОФЕСОР ВЕРЛИНСЕОГ УНИВЕРСИТЕТА, Код сваке се људске установе истичу ова два питања: какви су диљевп, којим она треба да иослужп, и каквим се средствима хоће да постигну ти циљеви ? Ма се сви слагали у питању о цпљевима, ппак се могу јако разилачитп мњења о средствима, која ће се употребитп, па да се дође до тих циљева; али је немогућно споразумети се о средствима, кад се још не зна тачно, којим ће смеровима она да послуже. То је са свим јасно; па ипак се често иута губп из впда ово начело, кад се расправљају питања од непосредаог практпчиог иптереса. Људп се препиру о законодавсгву, о каквој админнстратиииој уредби н т. д., а пису још ни испитали, да ли су им циљеви нстоветни, и да ли и једна и друга страна тпм устаповама и уредбама теже једном истом циљу. Ћутке се претпоставља, да о неким иредметпма, које сви једним именом крсте, морају свп пмати и једно мпшљење, не водећи рачуна о том, да се баш испод каквог најобпчннјег, свима заједничког пазива, обичпо крију пајразноврсннји смерови, најсупротнпја мишљења. То се често опажа п при расправљању већ поодавно покренутог — пнтања о нашпм школама за научно образовање. Нема дапа да се не говори о нашим немачким гимпазијама ; људи се прениру о том: колику нам корист опе пружају, какве су им махне и врлине, како пм треба дотерати наставни плап п методу предавања, које им место и каква права треба усгупити у целокупном органисму данашње јавне паставе — о свгм се том већа живо, па п страсно; али ћемо при свем том ретко кад наићи па какво стварно разматрање питања: шта је уараво гимназија,и какав јој је задатак ? Та о том би се пре свега требало споразумети. Кад човек видп, шта све овај или опај тражи од гимназија, мора доћп до закључка, да сваки од њих има друкчпје мишљење о природи и задатку тих школа. Само један део онпх, који своју децу шаљу у гимназију, сматрају је као завод, који спрема за унпверсптет ; јер само мањп део учеиика, којп походе нпже гимназијске разреде, доспева до највишег разреда и полаже испит зрелостп ; и ма колики да је број ученика, који у току године умру, иди, против своје воље, иступе из школе, толико је извесно: да само мањина ученика ступа у гимназију с намером да је целу сврши

НАСГАВА

и у њој положи испит зрелости радп прелаза на университет. Како би се иначе могла разумети она препуњеност у нижпм и средњим разредима, која у VI. разреду (ОћегзесипДа) од једном ншчезава, а по некад и у своју нротивност нрелазп. Види се, да већина ученика долази у гимиазнју с намером, да стече само нижи ступањ оног образовања, које гимназпја треба да да својам питомцима. А зашто се ученици задовољавају само толиком мером образовања ? Зато, рећи ће њиховц оцеви, што им је она довољна па да стеку право на једногодишњу војпу службу. Овом праву за љубав шаљу се дакле синови у гимназпју п остају у њој само толпко времепа, колико је потребно да стеку то право : не образовна вредност гпмназијске наставе, већ некаква с њом са свим случајно скопчана спољашња корист нагони родитеље иа корак, који је пресудан за целу будућност њихових синова. Тим се, пре свега, ремети правплнп однос пзмеђу средства п циља. Са свим је у реду, да војна власт учеников прелаз у VI. разред гимназије смагра каодовољан доказ о подобности заједпогодишњу војну службу, т. ј. ако је та власт мњења, да је ученик тпм засведочао спрему, која се од њега за то тражп ; али нема смисда давати децу у школу — не зато, што ће им она дати општег образовања п спремити их за практични жавот, већ само зарад неке користи, која пшчезава према огромнпм шгетнпм последицама иромашеног образовног циља. Али та корист и нпје баш искључно везана за поменуту погодбу. Зашто се деца у опште шаљу у гимназију, кад се тим само жели постићп скраћење службеног рока у војсци и, у своје време, подобиост за резерваог официра? Зашго се не шаљу у реалку или другу коју школу, где се та повластпца такође може стећи ? Разуме се да разлози, који у поједпнаца одређују избор гимназије, могу бити разноврсни; главна ће пак побуда бити та, што се претпоставља да гимназије дају темељчије п опширније знање, да боље спремају за будући позив, речју, да су одличније, илп можда п отменпје од других завода, у којима се шкодују деца истога узраста. У чем је гимназија боља од других школа; шта јој је права особина ц задатак; да ли је она према томе у стању свима својим ученицима датп оно што једном делу њихову без сумње даје; које од њих п под каквим погодбама одговарају томе захтеву, — о свем том слабо когод води рачуна, те се с тога не треба чудпти оној крајњој несугласици у схватању задатка гимиазије п у оценн њене праве вредностп. Али међу онима, којц гимназији стављају у задатак да спрема за унпверсатет, ит их доста,