Просветни гласник

гимназија и университет

277

који још и даље иду, те траже да та спрема треба да се прилагоди нарочито оној струци, коју баш њихови синови желе азучавати, или коју они као университетсви наставници заступају. А тек кад се чује, шта још и други траже од гимаазије и шта јој замерају, човек не може да се разабере у тој, готово ненрегледној множини захтевања, замерања и преддога за преустројство. „Само да ми се дете дочепа сведоџбе за једногодишњу војну службу," рећи ће један, „одмах ћу гастрпатиу своју радњу. Оно грчког п латанског језпка, чим су га шест година мучили, да како да му неће бити ни од вакве користи. Место језика, којима се впше не говори, паметније би било да нам деца уче савршено служити се Француским, енглеским или талпјанским језиком." На то ће други: „Неигго грчког језика није баш на одмет. Мој ће син да учи грађевинску струку. иа нека оде мало и у Италију и Грчку. За архитекта је лепа препорука, кад сме рећи, да Атнну и Пергам ие познаје само пз панораме. Само једно недоетаје нашим гимназијама : цртању је дат одвећ мали број часова, и ако је многима од преке потребе, а тешко се доцније накнађује." Трећи опет вели : „Још је већа махна гимназијама нашим то, што се у њима природне науке не уче колико ба требало; јер слаба је корист од онога што се сада учи из тога предмета. Без природних наука не може данас бити ни један образоваи човек; њима припада будућност. Зар то није брука, да нашп младићи с онако мало знања у овој струци излазе из гамназија ? Куд и камо би веће било наше богаство у корисним открићима и епохалним ироналасцима, да су главе, у којима онп спаваху, у школи како треба на то подстицане и упућиване! Шта би предрасуда нестало, кад би се наша деца што раније упознавала с Дарвиновим и Хекеловим учењем, с данашњом физиологијом чула и с механичком теоријом топлоте! Са свим је за осуду, што је ова најважнија научна грана у нас и сада још толико занемарена. Па и наше девојачке школе дошле су до уверења, да будуће матере и домаћице треба да знају како ће по физиолошким начелпма повијати своју децу, и како ће уредити своју кухињу по начелима органске хемије; наше гимназије пак не би требало ни једном ученику да издаду сведочанство зрелости, којн није темељно научао све што треба знати из астрономије и Физике, хемије и геологије, ботанике, зоологије, анатомије, Физиологије, па и пз хигијене и дијететике." Пријатељ прнродних наука задухао се у жестини свога говора, те тиме даде прилике једном разборитом политичару да му упадне у реч. „Све просввтни гдаоник 1892.

што до сада напоменусте, нотпнсујем од речи до речи. Природне пауке требало би занста што опшираије учити у нашим гимаазијама, а не — мучити дечаке језицима и списима народа, од којих већ одавно немамо шта више научити. Али најважнијег предмета нисте се дотакли. Ништа човеку није прече од познавања својих грађанских права II дужности. Еако ће он вршити свој задатак као бпрач или порогаик ? Ко ће га охрабрити на отпор незаконитим захтевима, ако није о свем том већ у школи обавештен ? Не би с горег било, кад би се чак и у основним школама завело учење уставног и административног права, јер и тежак треба да познаје закоиске границе државиих власти и грађанских обавеза. Пре свега би пак требало искати од гимнлзије, да ни једног свог питомца не пустп у практични живот, не давши му тачна обавештаја о општем немачком и о земаљском законодавству, о природном праву и, за случај рата, о међународном праву." — „ Још Је потребниЈе," рећи ће тоном учтнве надмоћности један виши чиновник, који се случајно обретеутом друшгву, „још је потребније нашим младићпма — о том нема сумње — да добију правилне нојмове о народној привреди. Ето кажиге и сами, господо, како ћемо да савладамо социјалистичку заразу, ако јој још у младићским главама. не угушимо клицу ? Зар има подеснијега пута за то, но што је упознавање младог нараштаја, путем школске наставе, са истинама, које ће га сачувати од оних заблуда? Моји ће синови (додаће чиновник), надам се, добити о том потребна обавештаја на университету, где ће, разуме се, слушатп правне науке; алп треба имати обзнра и према онима, који неће доспети до университета. Бар синови из образованијих друштвенпх редова не би требало да остану без темељне наставе у народној иривреди и у осталим друштвеним наукама." Ето вам само неколиких гласова, какви се данас могу чути о нашим немачким гимназијама. Али, ма колико ти људи замерали овим школама, ипак се ни мало не слажу у својим позитивним захтевима. Цео свет виче на преоптерећеност ученика, а сваки од оних саветодаваца, што се намећу са својим предлозима за преуређење, држи као у воску, да ученицима треба натоварити на леђа још по једну научну струку, а можда и целу Факултетску студију. Од гимназпје се пште да она спреми своје питомце пз свцх предмета, који ће им у доцнијем животу бити од користи; али то би било онда много више, но што би ученици тога узраста у одређеном времену могли савладати, а често пута и више но што им је у опште потребно, ако је 86