Просветни гласник

разредни испити

283

Ако овим тешким условима за полагање нспита у руским средњим школама додамо још две важае прилике, од којих је прва: да учеиик који падне пз кога важпог предмета понавља разред без права на ноновно нолагање испита, а друга: да је у реалкама похођење репетиција од страие днректора н инспектора остало само ршт с1ез1с1епига — опда ће се потиуно разумети, зашто се о испитном пнтању у Русијн готово непрестано говорпло и писало и зашто је то било прво питање, о коме је први збор паставника средњпх школа у Русији повео реч декембра 1890. годнне, п ако је он сазван ради већања о техпнчкој и занатлиској настави. * Мишљење насгавника о испитима подељено је: колпко нх једпи достојанствено брапе, голико их други ватрено нанадају. Нрвч, паводећи своје разлоге, тврде, да су нспити корпснп прво за учепике, па за наставннке, и да најзад пмају зпачење и за државну контролу. Противници исппта узпмљу сваку од ових тачака на претрес и побијају разлоге јачим разлозима. Задржаћемо се па овоме полемпсању мало внше и изнети његов ннтересан ток. * Противници испнта претресају прво зпачај нснита по ученике и износе тврђење бранилаца исиита, како су исиптп корисни по ученике због тога, што оии н самостално понављају цео предмет и што предмете боље памте и уједињују у једно цело, Јер понављају целину, а не одломке као иреко године. Противници иснита одмах прнмећују, да је много теже ујединитп све делове једног предмета, него научити и разуметп поједнна предавања, и док се ово друго, лакше, врпш с помоћу наставникових објашњења и под његовим надзором, догле се оно прво, теже: разумети органску везуделова предмета као једне целине — оставља ученнцима у кратко испитно време. У ствари у глави учениковој и пе постаје такво јединсгво: ученици траже програме предмет& подељене на иптања (која су опет распоређена у гомпле због хартијица), јер из нрактике знају, да се могу врло лепо сиремнти за добре одговоре кад знају почетак и крај питања, а некн препредено мисле, да је за исиит мпого важније спренити се за почетак патања, пошто се п не долази до краја. Ученици гледају да овладају гомилом појединости, којима ће се показатн на испиту (а то им — мора се нризнати — често и иснада заруком), п тако потпуно пропада органска веза, на коју је врло паметно пазпти особито у средњој настави, где се само распоређује уџбени

материјал, а не држе се иаучпи курсови. „На тај начин", вели одлични руски школски радиик г. Гуревич, „у глави учеииковој ствара се збрка, и та маса свемогућна, често ситних, пепотребпих знања без икакве вредностп н смисла буни главу заузпмљивога ученика, те његова глава лпчи на калејдоскоп, у ком се праве најслучајније, најразлпчније п пајћудљивнје комбниације." Побивпш тако постављене ставове, противници испита истпчу против испита један врло јак разлог, опет с обзиром на учепнке, а то је: штетан утицај испита на здравље ученпка а особито ученица. Продужавање рада н спреме дубоко у ноћ н немирно спавање изводе ученнке из обнчног стања, те постају раздражљиви н плашљнвн, а у садашњем „нервозном" веку чешће се дешава да пзнурена п поплашепа учепица, присгупајућп столу с хартццама, клоне и изнемогне. Па пе само ученицн пего п њихове породпце ужасно пате за време испнта. Један је паставппк па проФесорском збору говорпо, како је он мпого патно морално за време испита његових сестара, врло добрих учепнца, вндећи их где се враћају са срећпо положена пспита измучене, обамрле. Али су најгоре пролазнли опи бранпоцп испита, који су тврдцди, да су испнти корисни за ученике особито због тога, што се ови уче да владају собом п да се пе губе пред страним лицпма. Њнма је са свим разложито одговорено, да би се скупом ценом плаћало то владање собом, кад би се до њега долазпло испитним сузама и озбиљним первним нотресима. На испитима се показује, да учеинци тада не само што не развпјају владање собом него се прпвпкавају обманп, трудећи се да говором прикрију незнање. Прибраност у ученнка —говоре противнцци исипта врло оиравдапо — може се развнти кад нм се донусти да читају своје говоре, а особпто литерарнпм ђачким друл{пнама, којпх у руским школама има мадо. Побивши сваку важност испита за ученике, протпвници испита завршују речима : „Мислимо, да су нсппти за ученике више штетни пего корисни". * Враниоци испита стављају на друго место важпост испита за наставпнке, доказујући, да се само према успеху на испитима може одлучити, заслужује ли ученик да пређе. Противници веле, да у очима наставника ученипи илн прелазе или понављају илп су сумњивн, те да има смисла испитивати само знање овнх последњих, јер добре ваља ослободнтп од мучних пснита, а рђавесвакако не треба ни пуштатн на испит : ни због добрих ни због рђавих не би морали постојати иснити, а за сумњиве