Просветни гласник

284

НАУКА В

НАСТАВА

садашљи испитн незгодеи су, јер се не даје прнлика таквом сумњчвом ученику да увери наставника о свом раду за испнт, иошто наставник ни десет минута нс испатује ученика, а овамо му цедом годином продужује школски живот. — Одавно је поставио руски педагог Пирогов иитање: „Зар директори, инспектори и наставницн не могу у току године оценити заање свакога ученика и решити питање, да ли је вредан или није старијега разреда на које се и сада позивају руски наставници, особито они који доказују даважност пснита, онаквих какви су до сада били, за наставннке није велика. ♦ Противници пспита веле да ни зл државну коптролу испити у досадашњем облику не вреде много, јер се по њима не може судпти ни о том, колико је наставиик помогао умном развијању ученика, ни о том, колико су паметно ученици прпмалп оно што им је предавано, да лн су се привикли самостадном раду и колико се у њпх развпдо интересовање к знању. Поред тога због краткога времена на испиту се не може проценити знање учениково н рећи да дц су тачне оцене, које је наставник давао ученику преко године,ннти пресудитн да ли је наставник био у оцењивању строг или попустљив. — Ако бн директор или инспектор (који опет не могу походити све годншње пспите због испита зрелости) опазио на испиту какве погрешке наставникове у раду, од свега тога нема никакве користи, пошто је предмет завршен. Најбоља н најпрнроднија контрола над радом наставнпчким ннсу испитн него често похођење часова од дирекгора, које је корисно и због тога, што се наставник неће руководити само Формалношћу, него ће радитн пажљивије п жииље, а непрнстрасне напомене директорове —особито ако је у унутрашњостп — бпће му врло драгоцене и на њих ће пазити много више него на другарске.

Пошто су јачим разлозима победплп своје противнике у спору о важностп испита — наставници који су против испита износе врло оправдано велику штетност испита у моралном смислу. Рђав ученик, који нреко целе годппе пије ппшта радио, узда се на оне дане за спрему п често рачуна на срећу. а ако је старпјн радн на основу оног језуптског: „Циљ оправдава средство". Отуда ноткупљпвања слугу и поштара, не би ли дознали задатке за писмене испите, отуда и разна, често врло вешто смишљена, преписивања.... „Цела система лажи улазила је у млада срца", као што се изрази један наставник. «Има ла шкода право гледати пндиФерентно на такве појаве ?« пита се г. Гуревич.

Како се брижљиво занимају овпм питањем руски школски радници, и како ништа не испуштају из вида, може се лепо видети пз тога, што постављају себн п оваква питања: „Може бити да би хтели уннштитп само усмене испите, а да у пуној сили остану само писмени ?", па одмах одговарају, да се баш прп писменом раду умне сиде највише напрежу, а Јченици се надаве у нервном раздражењу, те су им радови гори него преко године. Ту све зависи од тога, колико ученик може да вдада собом и да буде мпрлн: често средњи ученик ради боље од најбољега. Ученик прави ортографске и стилске погрешке, од којих се и сам грози кад му се покажу, а преко године није имао ни једне. Још је горе у решавању задатака математичких па чак и сложенијих аритметичних, као и у превођењу с рускога језпка на старе п нове. „У узбућеиом стању и одрасгао човек заборавља често и најобичније речи и нотпуно позната му особна пмена", лепо напомпње г. Гуревич. Противнпцп испита с разлогом истичу још једну прилику, која сама собом говори врдо јако против испита: у разнпм шкодским окрузама разно се поступа с испитнма тако, да их у некоме и нема никако, док се у другом држе ади не према законским прописима. Врдо је занпмљпво како је пнтање о испптима још 1881. године решено у кавкаском школском округу. У распису начелника школскога округа говорн се овако : „Пошто ће знање, које ученици добивају у шкоди, бити од утицаја на њихово духовно развиће само тада, кад га онп прпме разумно п трајно а не површно и на памет, и пошто такво знање, које чипи праву а не уображену својину ученика, може он исказиватп усмено и писмено у свако доба, а не само тада кад нх прво понови —то годишње испите треба држатп с ученпцима без пкакве претходне припреме и за такве испите чак шта више нпко не треба ни да зна у напред". У правпдима о испитима наређује се, да се испитп почињу чнм ученнци добнју прве оцене, а држе се—не нскључујући ни необавезне, нн вештине — до краја шкодске године, до 1. јуна. Наставние предаје директору извештај о успеху ученика и после недељу данаиспитнакомисија почиње рад.Управник завода одређује дан, сат, разред и нредмет и назначује, кодико ће се нспита држати преко године из једнога предмета (обично четири), пазећи и на то, да се псппт, а особито писмени, може држати и на часовима одсутних наставника (јер у свима уџбе| ним заводима наставиицп из разних узрока не држе 1 око 4°| 0 свега броја својнх часова). Директор с