Просветни гласник

разредни испити

285

инспектором или разредним старешином долазе у разред и испитују слабе ученике, дајући питања из свега што је иређено, те наставник мора увек понављатп. Ако чланови про#есорскога савета сумњају у знање кога ученика, онда тај ученик мора из тих предмета полагати поновни испит од 1. до 10. јуна пред испитном комисијом, па ако добије оцену не мању од 3, он се преводи у старији разред. У виши разред могу бити преведени они ученици, који су према једногласном уверењу свих чланова цроФесорског савета подобни пратити без натеге све предмете тога вишег разреда, ма и не добили довол>не оцене на последњим испитима у мају, а ако случајно у њпх не би бидо таквих испита, то ако су им последње наставничке оцене довољне. Као пгго се види, испити се не одређују свима ученицима без разлике него само средњим и слабим. А док се по другим школским окрузима учепици пе пуштају на поновне испите, дотле се у кавкаском школском округу поновни испити могу допустити нарочито вреднијим ученицима, али само из три предмета. Они, који су пали само из једнога предмета, пуштају се на ноновни испит безусловно. — Оваквим разборитим радом добива се у времену а успех ништа не штетује, као што се види пз годишњих извештаја начелника кавкавског школског округа.

Али од свих разлога, што их противници испита износе, најјачи ће бити овај : испити штетно утичу на ход учења преко године. Ако се на испиту трааш писмени рад, наставник целе године обраћа сву пажњу на то. Кад бп се на испиту нз рачунице почело тражити решавање задатака, наставник аритметике увек бп преко године више пазио на задатке него на теорију, па да се не би обрукао пред друговима и нспитном комиеијом, терети ученике прекомерним задацима, или нх оцењује преко сваке мере строго. Познато је да испити (особито они који дају кандидатима неко право) свуда, у свима земљама, претварају учење у спрему за иснит, а свакоме је познато, колико је то штетно. „Под утицајем садашњих преводнкх испита правилно, методичко обучавање замењује се понајвише мањеилн више усиешним дресирањем ученика за испит, који их чека на крају године, на штету правилаом и мирном току наставнога рада" (Гуревич). Поред тога распуст траје због климе у Русији 10, 11 на и 12 недеља, те је школска година краћа занеколико недеља него у другој којој земљи (н. пр. Немачкој), апрограми су исти. Ученици преко године морају усиљено радитн, при крају године долази грозничава спрема за испит, и после тога наједан прооветни гласник 1892.

мах нерадња о распусту. Све ово чини, ге се развија неподобност за миран, систематичан рад, што је у Руса, велики народни недостатак. А кад би исннта иестало, добнло бп се у времену, те ученици не би били претоварени а наставници би се обратили к правом раду — обучавању, те и њихов рад не би се ценио према усиеху него према предавању у разреду. * Овакве су се мисли често чуле и понављале међу нас гавницима руске средње школе од двадесет година на овамо, а све су се поновиле на наставинчком збору, држаном крајем 1890. године у Петрограду. Према досада изнесеном, резолуција те скупштине о испитима биће — мпслимо - са свим јасна. Она гласи: »Узимајући на ум, да 1.) обични годишњи испити скраћују знатно а уз то не тако корисно уџбено време; 2.) представљају собом непотпуну и нетачну контролу над током наставнога рада; 3.) они не подпжу ученичко знање; 4.) они изазивају ирекомерно напрезање умних снага ученичких, које штетно утиче на њихово здравље, н 5.) оии могу у неким случајевима довести до ружннх последица у моралном смислу. Скупштина изјављује, да би било корнсно прцступити другим облицима испитивања, ради контроле и нонављања курса, а избор таквих облика тражн снецнјалну студију". * * * Б- 1 ) Значај нових правила о исиитима. — Разлика од старих. Опште напомене о оденама и начину њихова бедежења.—Пријамни испити. — Годишњи испити. — Испит зрелости. Пошго смо изложилп, како се у Русији развијало питање о испитима, изнећемо основна начела нових правила о испнтпма, која су ступила у живот 12. марта 1891. г. Пре свега ваља нам напоменути, да у овим новнм правилима нису остварени сви они назори, које — као што видесмо — деле сви бољи руски средњешколски радници. Али се Ј ) Прн обради овога дела служили смо се Шмитовим делом »Историја средњих школа у Русији« у преводу (с допунааа) Нејлисова, и изврсним чланцима : В. Оиповски: .Испити или ренетицнје?« — »Женско образовање" 1890 г. IV. с. 335.—42 Ј. Гуревич : »0 питању годишњих и последњих испита у нашим средњим шволама« — »Руска школа« 1890. V. 59.—72. Вл. Краузе: »0 питању« о »нреводним иснитима* и о системи оценау средњој школа* — »Руска школа« IX. 69.-77. В. Ф. Фридрахсбергер : »0 годишњим испитима у средњим шкодама« — »Педагошки зборник" 1890. VIII. 40.—54. 37