Просветни гласник

НАУКА И НЛСТАВЛ

586

ипав мора признати да су она, оваква каква су, напредак према старим правилима. Многи корисни назорп, до којпх су искуством својим у шкодском раду дошди многи средњешкодски радниди, прихваћени су п остварени овим новим правидима, чпји су творци — признати се мора — у томе показадп придичну, и ако не свуда оправдану, обазривост. Поредимо ди ова нова правнда са старцма, опазићемо некодпко битпих раздика, које се могу свестп на овпх пет тачака: 1.) њима је укдоњена незгода, која је додазпда отуда, што су се у једном заводу у неким разредима држадп испити, док су у другима трајада предавања, — јер је утврђено особпто време, када се морају држати испитн у свима разредима; 2.) исппти су свуда равномернпје распоређени, задржатп су у свима разредима писменп испити из основпих предмета гимназиске паставе, а усмени су обавезнп за све разреде и држе се по свршетку цедога предмета, пдм кад се доврши одељак, који се иредаје у неком разреду ; 3,) скраћено је време, у које се држе испити , и тако је у неким разредима увећано време предавања; 4.) обраћеиа је — ово је особито важно погдавита пвжња на то, да нспнти буду што је могућно мање испптпвањем памћења и 5.) проширен је — ово је псто тако значајно — рад проФесорског савета у суђењу о преводу ученпка из разреда у разред. Истакнувшп ове раздике, ми смо тим уједно показадп и гдавие тежње и основне нрпнципе. којима су се руководиди наддежни чиииоцп, при прављењу иових правцда. Како не мисдимо, да је наше испитиватп, да ди је и кодико је све то оправдано — то можемо одмах п тим пре прпстуиитп разматрању ових правида и истаћи оио што је иди може бити и за нас од неке важности. Радн бољега разумевања свратићемо пажњу на неке напомене. Као н код нас, тако су и у Руса пспити тројаки: аријамни, годишњи (они их зову преводним) и исаити зрелисти. Пријамнн се испити држе у току једне недеље почетком шкодске годиие, а годишњи и испити зредости на крају шкодске године у току не више од три недеље. Оцене су као п у нас, само што се овде пстпм оцеиама оцењује и вдадање (вредноћа ученикова у учењу п изради домаћих задатака, иажња на часовима у шкодп и нонашање ван шкоде). Наставнику се ставља у дужност, да озбиљно пази на успех свакога ученпка и да га што чешће оцењује бедешкама у катадогу. Оспм тнх бедежака, сваки је наставник дужан поднетп четири пута у години (када, то одређује проФесорски савет) директору завода дисту, у којој су

бедешкама сваком ученпку оцењени: успех у том предмету, иажња и вредноћа. Оцена пажње и вредноће врши се ради разредног старешине и директора, који према томе раде на поправци нерадних учеиика. Важно је напомене да све ове оцене могу бити од утицаја на нредазак из разреда у разред. Општа двомесечна бедешка за успех у науци треба да представља наставникову оцену, коју он изводи из својих посматрања над сваким ученнком, а тако исто и нз бележака у разредном катадогу за усмене одговоре и писмене задатке, прп чему се пази и на кодпчину знања, којј нокаже ученик при понављању свега, што се у току два месеца у разреду нрешдо. Ове оцене оверавају у току цеде године директор мдп писиектор, који су тога радн дужни похађати што чешће предавања појединнх наставпика и постављати ученицима питања и давати задатке из онога што су учидп. Независно од ових двомесечних оцена наставници бедеже, свакп по своме предмету, ученицима п ошнте, годишње оцене на основу посматрања сабраннх нреко године, не стешњавајући се при томе ни у коднко двомесечнпм оценама. * Предазнмо на правила и ночпњемо пријамннм нспптима. Пријамним исиитнма назнвају се сви испптн, које су ученици дужни подагати при ступању у који гимназпски разред. Онште примање ученика у све разреде бива у почетку шкодске године, ади и поред тога пријамни нспити за ступање у I. —IV. разред држе се и на крају шкодске годнне. Ако се по свршетку свих пријамних испита нокаже, да ученика, који жеде ступитп у гимназију има впше него што се може примити, онда се примају они који су се боље показади на исннтима, не гдедајућн на то, да ли су се онп држади у почетку или ва крају шкодске године. Ученици, који не подоже црпјамне испите на крају шкодске године, немају права поново подагати их у августу исте године у пстом заводу. Пријава за ступање у гимназију врши се као и у нас, а и проппснн број година је исти. ПроФесорском савету остављено је право да може приматп п старије ученике, само о томе мора известнти инспектора шкодског округа. На пријамннм испитима заседава директор, инспектор или разредии старешпна, а испитују наставнпци појединих предмета. Прво се држе ппсмени па онда усмени нспитн. Од ученика, који жеде ступпти у гимназију, тражн се: а) знање модигава и најважнијих догађаја из I псторије старог п новог завета према наставном