Просветни гласник

287

нрограму од 20. јула 1890. годипе; б) тачно читање и распознаваље врста речп, писање по дпктовању, а мора знати иа памет коју песму и уметп читати црквено-словенски; в) знање четпри впда рачуна с целпм бројевима, решавање и усмено и писмено кратких рачунских задатака. На писменим испитима тражи се само да знају писати по диктовању и да умеју решаватп рачунске задатке. ПроФесорски савет, по свршетку свих пријамних испита, решава, којп ученици могу бити примљени. Прцмљене учеапке прегледа лекар пред разредннм старешпном, који прнма знању напомене лекареве о даљем физичком васпитању и развићу ученикову. Ученици, који хоће стуинти у који било разред гимназије у току школске године, морају полагати испнт из свега што се учило у млађпм разредима и из онога што се прешло у разреду, у који желе ући. Тако исто ученнци полугимназије, који долазе у V. разред гимназије, но /1ажу испит из свих нредмета, које су учили у нолугимназији, само ако је прошло више од три месеца (рачунајућн ту и распуст) од дана, кад су свршили полугимназију. То исто вреди и за ученике, који предазе из једне гимназије у другу, па ако у току првога месеца не покажу довољно знања, враћају се у нижи разред. * Много су важнији од нријамних испита годишњи, око којих се повео онај велики спор у руској педагошкој књижевности, о коме смо говориди у првом делу овога дописа а који се свео на питање: да ли да се призна, или не, оправданост и коросност годишњим исиитима, који тако јако утичу на нрелазак ученика у старији разред. И ако се не може рећи да је овим повпм правилима питање ово решено како треба и скинуто с диевног реда, ипак се мора признати, да се њима приближнло правилном решењу, које као да ће испасти у корист оних, који онако разложито говоре против иенпта. Најважнија особина овпх нових правила јесте, што је у њима признато, да се ученици могу преводити у старије разреде не само на основу годишњих испита, него и без испита, на основу сведених оцена. Јачину разлога, који говоре противу годишњих испита, моралп су дакле признати, ма и у начелу само, надлежни чиниоци, а то је поред осталих добро обележје нових правила. Писмени годишњи испити полажу се; у I. разреду из руског језпка и рачунице; у II. из руског и латинског језика и рачупице; у III. из руског, латинског, рачунице и алгебре; у IV. из

руског, латинског, грчког и алгебре; у У. из руског латинског, грчког, алгебре и геометрије; у VI. из руског, латинског, грчког, алгебре и геометрнје, и у VII. разреду из руског, латнпског, грчког, алгебре и трпгонометрије. Усмени годишњи испити држе се: у I. разреду из латипског; у II. нз веронауке и новихјезика; у III. из веронауке, грчког, рачунице и земљописа; у IV. из рускога са старо-словенским (курс I.—IV. разред), латпнског (курс II,— IV.), нових језика (курс II. —IV.), геометрије и земљописа Руснје; у V. из веронауке (курс IV.—V ), грчког (IV. —V.), алгебре (из курса III.—V.), историје (стари и средњн век); у VI. из историје цркве, латинског (V. —VI.), грчког, новнх језика (V.—VI.) и геометрнје (V. — VI.), и у VII. дз алгебре (VI —VII) из Физике (VI. —VII.) и из историје (цела руска нова псторија и општа). Као што се из овога види, у Русијн је усвојено начело, да* се нсппти из нојединих преднета полажу не у сваком разреду у ком се уче, него тек у оном у ком се заврши цео предмет или поједини важнији одељци. Па и покрај тога опет је обраћена највећа пажња на основне предмете гпмназнскога образовања (религију, језике: руски, латински и грчки, и математику). На испите се пуштају сви ученици без раздике I. —IV. разреда. Ученици старијих разреда V.—VIII. морају имати одобрење проФесорскога савета: на испит се иуштају само они ученици, који имају као годишњу оцену најмање три из основних гимназиских нредмета, ако из осталих предмета немају више од једне двојке. Превод у старије разреде врши се по свршетку испита, с малом разликом као и код пас. Ученицн млађнх разреда, који су добили слабе оцене из два предмета, могу се пустити на ноновни испит, ако проФесорскн савет нађе, да могу за време распуста попунити празнине у свом знању, и с успехом продужити учење у старијем разреду. М у опште — вредно је нарочнто нагласити — у овим питањпма је врло знатно прошпрен круг рада проФесорскога савета. При решавању о преласку ученика, про®есорски је савет дужан узимати у обзир не само годишњу н пспитну оцену, него и сва дата, која су му на расположењу о успеху, вредноћи и нажњи свакога ученпка и о његовој подобности за успешно даље учење. Тако сасгављени закључци о сваком ученику уносе се у протоколе проФесорскога савета. Најважније право, које је дато ироФесорском савету јесте оно, да може и без испита преводити у старије разреде оне ученике, којима је средња оцена из свих пред37 *