Просветни гласник

КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ

289

темељио зна пајважније основе догматског и моралног учења православне цркве; — 2.) рускога језика — тражи се да кандидат на иисменом испиту иравилно схвата задату тему, у најважнијим цртама, ц да уме исказивати своје мисли одређено, логпчно п нравилно, без погрешака, — а на усменом да зна теорију књижевности (литерарне облнке) и да уме применити правила њена при анализи најважнијих производа руске књижевности. Уз руски језик пде и логика, из које се тражи знање најважнијих односа међу појмоаима, судовима и закључцима и најважнијнх особина метода аналитичког и синтетичког; — 3.) латинскога језика — тражи се темељно знање граматике и разумевање, без спреме и речника, лакших беседа Цицеропових, дела Салустијевих, Цезаревих и Љвијевих, а од песничких производа: »Метаморфоза" Овидијевих и Виргилијеве в Енеиде"; пази се да се кандидату дају за превод таква места, која не садрже никаквих особитих тешкоћа ни по садржају ни по језику ; — 4.) грчког језика — тражп се темељно знање етимологије и најглавнијих правнла из сингаксе н у опште лако разумевање дела Ксенофонтових, Херодотових и поема Омирових, без претечне спреме и речника. И овде се као и код латинскога језнка пази да се дају лакша места; — 5.) математике — тражи се лакост у решавању аритметичних,

алгебарских, геометрискцх задатака и јасно разумевање свезе између свих основних поставака елементарпе математнке. Уз математику иду Физика и Физичка геограФИЈа, пз којих се тражп разумевање општих особина тела, закона равнотеже и кретања, топлоте, светлости, магнетизма, електрине, а тако исто и зпање главних појава у сунчаној системп; — 6.) историје — тражи се јасно представљање тока опште историје, а нарочнто тачан и јасан преглед историје класичких народа Грка и Рпмљана, и историје рускога народа. Уз историју иде и земљопис, пз кога се тражи само зпање општих појмова, а особито знање руске геограФије; — и 7.) — нових језика, из којих се тражи практичпо знање граматпке и лако разумевање места из Француских нли немачких дела из прмповедпе или оппсне прозе. Усмене испите из ових предмета и у овом обиму иолажу само они ученици, који нису учили у тој гимназији, у војој полажу испит зрелости, него су дошли са стране (из приватних гимназија којих има доста у Русијп илп иначе из ма које друге гпмназије). Редовнп пак ученици гимназиски полажу само религију, класичне језике, матемагику и исторпју (историју Грка и Рпмљана с руском исторпјом). Петроград, иовембра 1891. године.

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА.

КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ Историја српскога народа за средње школе, од Љ. Ковачевића и Љ. Јовановића. Прве књиге други део. Друго време. Од 1168.—1371. — Веоград, 1891. г. I. У нашој књижевној чамотињи и неродици, свакога мора обрадовати сваки нови књижевни појав. Пиеати расправу или писати школски уџбеник, иије свеједно. Расправљају се нерешена или сумњива ннтања, и све док се иста не расправе на основу непобитних доказа и новог изворног материјала, она остају у оном стан.у, у ком су. Тек кад решење расправе постане несумњиво и непобитно, оно долази у школски уџбеник. У уџбеник не сме ништа ући сумњиво, неодређено, нетачно. Кршити народпе идеале — није мудро. Народ васпитава сва његова арошлост. Уништитс му његове идеале, тим сте порушилн мотиве његовог државног и народног живота. ј

Сем тога, историја даје знање, али она и васаитава. Сведок је томе наш народ и његова историја (у песмама). Нема човека безгрешна. С тога у историји морају бити поре1)аеа и добра и рђава дела свакога историјског радника. Историјски радници стварају историју, а писци су дужни тачно описати њихов рад. Уџбеник је нешто шири од програма. Може се много што шта не рећи, али оно што је речено, мора бити истина. При објашњавању догађаја мора се дотаћи и таквих ствари, које нису за младеж, али онако и на онај начин, којим неће нахудити васиитној страни. Још не треба заборавити на логику историјског излагања, т. ј. не смеју се цепати Факта, него их треба изложити и разложити у целипама, јер се лакше запамте. Историјско излагање, то је ред слика, које проистичу једна из друге и ређају се једна за другом, као што су се догађаји ређали у животу. Ситнице се или узгредно спомињу или изостављају.