Просветни гласник

290 критика и б1 Карактеристика лица, може бити дужа или краћа, али свагда онаква, која неко лице разликује од других лица. О самој деоби рећи ћу толико, да не видим никаква разлога, по коме би могла бити „другим временом" година 1311., јер ми имамо још краља Марка, или босанске краљеве. На стр. 145 стоји: „Главни Урошеви одметпици сс , где долазе : Вукашин, Угљеша, Алтомановић, Балишћи, а то јасно сведочи, кад их цар Урош није могао савладати, да је настало «друго време« одмах за владе Урошеве. Властела се бупила и противу Првовенчаног, и то још с братом краљевим Вуканом, али није успела, и историјско време није се могло променити. Овде се променило с тога, што је властела успела противу Уроша, и царевину унропастила. С тога је и настало друго време одмах по «збачењу и Уроша. Са свим неправедно нису споменута још два лица, на нме : » аретенденат на аресто цар Синиша и »одметник^ Лаза р. У историји све што се догађа, оно се морало догодити, јер да се није морало догодити, не би се ни догодило. II. Нсмања је оснивач наследне краљевсне и царске династије, савакуиитељ српских земаља и утврдитељ православља. У његовој династији чешће се понављају имена предака с презименом Немања. Тако је код свију историјских династија у осталом свету. Ни пре Немање, ни после Немање, у његовој династији није било имена „Завида" 1 ). С тога и мислим, да то може бнти иредмет истраживачке расправе, али таква новост не сме ући у уџбеник. Код АнеКомненове налазимо дваВуканова синовцаУроша и Стевана. Урош је био отац Уроша II., Белуша и Деше, а његов брат Стеван — отац Немање и његове браће. Онај натпис из јеванђеља ништа не доказује, јер је бнло више кнежева Мирослава. Цар Манојло пије „иосгавлао", него «даривао чинове и звања " ( ); царвскимБ саномв почбтб и дарвми различннми"). Њини предцн и они били су велпки или мали жупани. Ту Мануило нпје имао шта радити, осим што је „најстарије*" у династији као бунтовника збацивао, али опет другог из исте династије за великог жупана проглашавао. Да ли је Немања у истини био најмлађи брат, или су то доцнији писци, угледајући се на библијског Јосифа измислили, то је још питање. Ну никако не може бити питање, да се данашњи Лесковац звао ') Жит. Св. Симеуна. Написао Првовенчани. Глава XVI., стр. 21. »Заоида О нстј. вс 4 хб* и т. д . У врвим годинама мога нутовања но Србији, све ми се чини у Вољавчи, прочитао сам речениду : »Завида 6 нстђ * међу »братиими 1 , али на жалост, та ии је белешва аагубљена.

1 . = Глубочпца. У историјскпм споменицима налазимо Лесковац од тринаестог века до дапас. Рећи пак за Немању ,може(?) бити" да је он »помагао" Грку противу свога брата Деше, то је грехота. У изворима тога нигде нема. Оно што »може бити", оно «може и не бити". Кад извори о томе шуте, нико не сме бацати ту беду и љагу на Немању. Немања је вршио савесно своје васалеке дужности и тиме придобио цареву милост. То је све. Још једну неправду чине писци Немањи, да би могли оправдати Вукана. Немања изабрао » средњега сина Стевана и зета цара грчког" божем, с тога, да »не буде изложен нааадајима грчким", а читава наша историја, (средњ. в.) и није ништа друго, него ширење Србије на рачун Грчке (Византије). Трећи син Немањин Сава вели (чл. IV. стр. IV.) : »И дроугаго си благороднаго и лњбимаго сшна, кнеза Влвкана....* а трећи је и најмлађи сам Сава, што значи, да је Стеван ирви и најстарији. Вукану »ВБроучи гемоу землк) доволБну » т. ј. није им поделио државу на равне делове. Због тога је био незадовољан Вукан, али није могао ништа предузети све док му Стеван није дао прилике, завадив се са еуцругом Јевдокијом, за коју се заузео Вукан, и произвео у земљи покољ. Из речи (Ж. С. гл. X.) Немањиних, кад се прашта на збору и каже, — како даје мир своме наследнику «икоже благослови Бог аослдднаа Исавова ,« толико се може изводити, нагађати, да је Немања имао још деце, али да су му прва деца помрла или пропала као и Јову, а тек су остала у животу најмлађа деца, добивена у старијим годинама. Сава вели : „Наш отац им^ше .г . сшш. Хдинк же мбнбим — он Сава — ; »дроугаго" — кнеза Вукана, а трећи је најстарији Стеван. Овако се бро.јп кад се почиње од најмлађег, а кад се почиње од најстаријег опет излази, да је Вукан био »други* син, а Сава трећи. Од куд знаду писци, да је Вуканова жена била »католичкиња*, ја не знам. Толико се може поуздано рећи, да су синови и унуци Вуканови били православне вере и да је једаи саградио м. Морачу. Оно, о чему се нема позитивних података, не треба ни говорити. Не сме никога доводити у забуну година натписа цркве св. Луке у Котору (Со<1ех ОЈр1ота1;.) II. стр. 239), јер се црква могла градити више година. Могла се започети за владе Иемањине а довршити, кад се Вукан називао «гех а . Дакле, Вукан није се могао назвати »краљем® за »владе Немањине*, јер да је још тада био »краљ", зашто би се доцније удварао папи, да га „закраљи ?* На стр. 66. веле иисци за Немању и његову цркву у Топлици •