Просветни гласник

књижввне

обзнане

291

»Уреди калуђерско братство.« Ово неће бити тачно. Немања се покалуђерио и отишао у Студеиицу, а његова се жена покалуђеричила и отишла у храм св. Богородице у Топлици. Калуђерства је и пре Немање било у Србији и у Приморју. Није он имао шта да „уреди налуђерско братство". Калуђер се пише чрвнвцБ у множини чрбнцвб . ,И оустави (у тој цркви) чрБНБЦББ сборБ« т ј. да живе у к об1цежитии"-, а ктитор и крмптељ манастира постала његова супруга Ана. Зна се, да се Немања хтео користити ратом Мануиловпм с Венедичанима н сицилским краљем, али га изненадно цар М. нападнс, надбије и примора на предају, па га одведе у Цариград и после отпусти као аравославног, јер се спремао Запад противу Истока. Тешко се може, ио томе разумети ова (стр. 70) реченица: »Немања (цара) дочек а, али му не може одолети (?) на отвореном иољу, већ се иовуче у непристуина места своје државе. Тим беше присиљен Манојло на аоауштање .» Ово ће зпачити: надбијени утекао п тим ирисилио победитеља на попуштање. Ја ову реченицу не разумем. Тако исто у одсеку под 73. (стр. 75. и 76.) чудновато ми изгледа оео објашњење : „Тим бејаху ослобођени сви нишевски иредели " (па долази у загради : „од Сухе Планине до Равна, данашње Ћуприје®). Зна се да је кнез Лазар подигао манастир у Ресави. Тако исто и његов син подигао цркву у Ресави. Огален »ресавско аисаније ", и да то никад и нигда нпје било а нишевски иредели Истпна, сви наши новији писци ^Новаковић и Драгашевић и т. д.) пронели су мњење, да је Ћуприја = Равно, те сам и сам поверовао да је Ћуприја = Равно, па тако п написао (Ист. II. стр. 87.). Већ ми се било досадило препирати се, али сам после тога дознао, да је данашња Ћуприја град Куаријан, а Равно се грчки писало хоџпЛоу и палазило се у области р. Тимока, на левој страпи исте реке, сниже Новог Хана а више Вратарнице. Рушевине тога града постоје и дан дањи, и зову се град Равно У нишевску пак област спада данашња нахија пиротска, трнска, Висок и већина пређ. алексиначког округа. Лесковац је спадао у нредео топлички и био Немањин од 1168. г. Ну највећу забуну прави онај одељак под бр. 74. (стр. 76.). По писцима излази, да Срби нису покренули устанак у Бугарији. Да ми се не би пребацило, да хоћу нарочито да критикујем, а да би ствар била што краћа, ја ћу овде навести шта о томе вели Јиречек у Историји Бугара. »Андроник погуби царицу 1182., а 1183. цара Алексија. Угарски краљ Бела III., ожењен сестром погубљене византијске царице, 1182. г. покрене оружје противу Ан-

дроника. С Уг.рима се удруже Срби. Савезници разоре Београд, Браничево, Ниш, Софију и очисте Грке до Трајанових врата. Из СоФије Бела пренесе мошти св Јована Рилског у Гран (Острогон). У лето 1185. г. Нормани освоје Солун, дванаести дан после освојења Солуна био је убијен Андроник, а ступи на престо Исак II. Анђел (12. септ. 1185.). Идуће године 1186., зими, Исак узме за жену кћер краља Беле, Маргарит, и с њиме закључи мир Бела поврати Исаку сва освојена места. Србија је нагло расла. На тај начин »угарско-византнјски" савез био је неиосредни узрок устанка »бугарског«, аиосредни «растућа моћ Србије". »Впзантија најгрозније утјеривала дације". Браћа Асењи, да би имали изговор за устанак, оду у пролеће 1186. у царски двор и замоле цара да их прпми у војску и да им се даду спахилуци. Њима одрекну молбу. Како је Асењ био у говору дрзак, он добије шамар од Јована севастократора. То их оз шједи. У Трнову био папин местозастуиник Василије (Тћетег, топ. 51. I. 20). С тога је папа, после устанка онако брзо п признао Асења за цара Устанак букнуо 1186. „Српски великп жупан Пемања бпо је природнн савезник Асеновића противу Грка. Док су Срби рушили западне чашке грчке, Бугари су к и т. д. «Цар Исак, код Фплипопоља надбије Бугаре, и крене се противу Срба", разбије им војску код Мораво и закључе мир. Исак доспео до Београда, ту се видео с Белом. Потоњи пут тада су се показали византијски војници на Дупаву и у опште последњи су пут били иза »Трајанових врата". Ствари су овако текле, међу тим наши писци веле : »Год. 1185. дигоше се Бугари на Грке, те се њпхов устанак држаше успешно већ неколике године(?Ј. Тада Немања склопи савез с бугарскпм вођама и ударп почетком 1189. г. с браћом Мирославом и Страцимиром на Грке, да потпомогне своје савезникс и да рашири своју границу. Том прнликом освоји предео од Ниша до Средца. У то време пролажаше из Немачке преко Угарске и Балканскога полуострова немачки цар Фридрих Барбароса и вођаше (?) крсташе у Азију. По Немањиној наредби буде цар пријатељски дочекан на северној српској граници у Равну. Сам га Немања прпхвати и угости у Нишу, па му још понуди савез противу Грка, ако ови не пусте Фридриха, да мирно прође кроз њихову земљу. За тпм Срби испрате Немце до Средца« (стр. 76.). Немања 1189. г. имао је посла у Приморју и ради тога слао посланике двору цара Барбарусе у Келну. РеНг: Моп. Оег. Г. XVII. ра§. 795. аппо 1189 1е§и(;1 8егу1апепа18 Тада је уговорено о проласку Барбаруспном преко Србије и расправљано спорно гштање о Неретванској, које је и решено у Нишу.