Просветни гласник

292

КРИГИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

Немања није Барбарусу „ дочекао" у сРавну 4 , јер је Равно на обали р. Тимока, него су га предусрели Немпњини посланнци у Ресави, на граници велике српске жупаније, а Немања га предусрео у Нишу. Нису Срби ^исараА^ли« „Немце« до Средца, него су као савезпици, под командом Страцпмира, били позадница до преласка Бдрбарусе у Азију. 0 свему томс врло су тачпи Ансбергови подаци (Г. XVII ). Кад се Барбаруса прпмпцао Цариграду, српска је војска била његова аријергарда« и т. д. (II. Срп. Ист. стр. 50). Према овоме отпада читав онај пасаж (стр. 77.), где писци говоре о освојењу Стоба, Земуна, Велблужда, Шптомиска и т. д. у години 1190. То није било ове 1190. г., него је то било мпого пре, кад је Немања ратовао противу Грка у савезу с Угрима. То се види из главе VII. Немањина живота, јер тамо стоји: „Пође Симеуп с угарским краљем и дође до града Средца. Узму и поруше Средац. Крал. угарски врати се у своју земљу, а Симеун удари на град Перник, на град Стоб и град Земљан и град Велблужд, и град Житомиск, и град Скопље, и градЉешак у доњем Пологу, и град Градац, и град Призрен, и славни град Ниш и град Сврљиг (а до Сврљига) и град Равни 1 ), и град Козл, и све те градове приложи својој држави. Дакле, кад је освојен Ниш, освојен је и Стоб и т. д. Кад је Немања дочекао Барбарусу у Нишу, сви су ови градови била у његовим рукама. То исто тврди и Ансберг, говорећи да су Немања и његова браћа осирауегап! 111 §-1ас1ш е(; агси аио №взат е1: сшса сат.... пре Барбарусина проласка. Још остаје да кажем: да Грци нису до «ноге» потукли Србе на р. Морави, нити су заузели Ниш, иити је Немања пзгубио „ многе земље Да је ово истина доказује то, што је Немањин брат Страцимир задржао у својој влади читаву област р. Тимока, што се доцније звало : »држава Страцимирова". Поред овога Немања је сазидао цркву св. Аранђела Михаила у Скопљу, св. Пантелије у Нншу и т. д. На стр 86. сами писци тврде, да су Срби изгубили Ниш тек 1203. године. 0 томе, да је Вукан средњп .ч не најстарији син Немањин, ја сам већ говорио и доказао да то не стоји : с тога пемају места онн разлози, које писци наводе (стр. 83.) као узроке, зашто Је Вукан устао противу Стевана. Бранећи Вукана, писци га ираве црн>им и правим издајником кад (стр. 84.) кажу : ,Јамачно је Вукан хтсо олакшати рад Угрима противу Кулина*.... Писци веле, да су нереди у Угарској пружили прилику Стевану »те удари на Вука на« и завлада ') II из овога се види да је град Равно шш Равни у области р. Тимока — бдизу Сврљига и Козела.

очиним престолом, а папа Инокентије баца кривицу на »српске ребелле", т. ј. У Србији нланула буна протчву Вукана, и ти ребелли збацнли Вукана а васноставили на престолу Стевана. И тако : 1.) Стсванје најстарији син Немањин, 2.) нису изнесени прави узроци братске свађе и 3.) нису изнесени прави узроци васпостављења Стевана на престолу. Све су ове погрешке потекле из претпоставке, да Стеван није најстарији син Немањин. III. Још ћу напоменути, да је у српској историји првп пут с оцсм венчан на краљевство син — Дечански п Душан, како се радило у Византији. Према овоме мора отпасти (стр. 91.) речепица : «Са Стеваном је окруњен и његов првенац Радослав, кога је отац тако одредио за свога наследника". Радослава отац не назива „краљем", него »на месником* (Моп. 8егћ. стр. 11). Тако исто нема места оној реченици (стр. 91.): Угарски краљ сматрао је да је проглашењем српскога краљевства »иовређено његово државно араво «. Србија нпје била васална земља Угарска. Њсно право и није могло бити потврђено. У тексту стоји, да је краљ угарски рекао : „пређе није било краљевине Србије а сада је поставише и п одобни мени нарекоше". Дакле, не због некакве аовреде државног угарског арава, него што се Србија учвисила на ступањ краљевства. Под годином 1254. Бугари нису ни ратовали, а камо ли „ доаирали до Белог а аоља на Лиму®. Ичбор „Немањина унука« на бугарски престо не само да је извршен под „утицајем" краља Уроша, него је, на име, Урош с војском освојио Трново и поставпо „Немањина унука® на бугарски престо, а сам се називао »гех ћиђЈагогит«. Тако исто није тачно изложен одношај Уроша I. према Угрима, а речи : цУрош и Буга.ри ударе на Угарску"- јасно тврде, да гшсци, говорећи о тим догађајима, говоре тако неодређено, да је тешко разумети, шта хоће да кажу. Урош није био »надбијен', него су Угри били приморани дати своју нринцезу за његовог сина Драгутпна и с њом у мираз „Сремску краљевину«. Чудновато зборе иисци : „Урош хтеде заузети Мачву, али буде потучен и одбијен, те се оиет измири с Угрима л (?), а шта је с Мачвом ? Откуд Драгутину Срем и Мачва ? Код јасних историјских дата писци опет понављају старинску погрешку у чл. 106., кад онако двосмислено веле : „ Помиње (Р) се, да је Урош био обећао Драгутину, да ће му још за живота свога уступити престо". Наши сувремени писци то не говоре. Грчки писци казују, да је Драгутин као наследник скрхао ногу, и Урош смишљао да прогласи