Просветни гласник

КН.ИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ

305

Имајући на уму само награду и г. реФерента, писац је у току расправе и заборавио са свим на историју. Приступајући најинтереснијем одељку темата, он дрско размахује пером и чисто смешећи се пита: «Да ли је Вук издао на Косову?«... па за тим, без икаква увода, напоменувши само то, да »веЛина раздога, што су тражени иотврђују народно аредање ,« — наставља:.... »И ми иошто смо свестрано и детаљно проучили све за издајство и против издајства Вукова, морали смо доћи до закључка (друкчије, боме, не би ни било награле!): да је Вук доиота издао на Косову." 1 ) — Овај пишчев ж закључак» ми нећемо ни покушавати да побијамо. Узалуд је њему наводити расправе од Ковачевића, Руварца, Мијатовнћа, Рачког и др., јер он за њих још и не зна; он зна само за онога, за кога је своју расправу и писао, а то је — награда\ Све остало пред његовим очима не вреди ништа ! Неупутно би било, тако исто, побијати и његове дедукције и реФлексије о легописима, јер би он на сваки научни разлог одговорио каквом бесмислицом, за коју би рекао, да је основана на „изворима, споменицима, записима, листинама и осталим старим документима".... итд. — како он већ то уме нацифрати. Оставићемо све то на углед читаоцима, да се увере, да наш писац није уважавао ни предмет о ком је писао, ни читаоце за које је писао!.... У реФерату је поменуто још и то, како је ова књижица написана »поетски« и у „сликама®.... Колико смо ми могли разабрати у њој има доиста, и нешто поезије; али се та поезија састоји из стихова нар. песама, неких Војислављевих и појединих места из Нушићеве песме у прози цДарак с Косов а а (види „Гусле 0 , издање др. „Обилић®), коју је наш писац готово целу преписао, не поменувши нигде песникова имена. Пишчеве „слике", које су онако силно оплениле г. ре®ерента, нисмо могли пронаћи у овој књижици; осим ако то нису ово:... »Небо ерпске државе наоблачило се мутним облацима. По каткад муња сене, те својом тајанственом и бледом светлошћу обаеја узнемирену земљу. Црне сенке лете по њој као мрачна створења, која су из Ада прогната. Царев убица Вукашин (због овога је сиромах писац морао стварати целу „слику"...) блуди као какаи ионоћни дух^...... в Оно тулбе у Крушевцу, где су Турци годинама палили кандила за покој душе Вукове, најочитијн је и данас сведок Вукове издаје".... «После равних 500 годона беше се у старој престоници Лазаревој у белу Крушевцу сакупило, баш као оно пре, све што је узданица и дика целога, на жалост као и онда, раскомаданога Српства. И сва та срца беху се искупила, да се ио') Ово је сам иисац три иут иодвукао.

моле Вогу за покој душе палих витезова. И ничија се молитва не вину за Вук а БранковиКа" (па он тада није ни погинуо!).... итд. На стр 92-ој навоо је писао неких двадесет дела, којима се служио при писању свог темата. Међу њима има само ает, којима се он у истини служио; остала, међу која дола^е дела Хамера, Докзе, Цинкајзена, Флорипског — писац зна само по чувењу. (Занимљиво би било да нам каже: шта је узео из Цинкајзена и колико свезака има Хамер!). — На изјаву пак пишчеву, у којој вели, да је сва народна предања о Милошу Обилићу 1 ) са м лично забележио — имамо да одговаримо, да су она сва »мало раније* штампана у Вука, Руварца, Ковачевића и др. — него ли у његовој књижици!.... Каквим је пак језиком написана ова књижица, могу читаоци судити по речима: ђеновези, упечатак, благодарећи, компромитујућа, одма, скоротеча, умирућом, погибија, васиона, молебствије, бодар, беснијаше, определити итд. Пошто смо се овако, о свему оном што је у реФерату речено, примерима из саме књиге раз уверили, онда нам писац изјављује, да се он ,нада, да ће ово његово прво веће дело унети што више светлости ма у шире кругове, о оним трагичним догађајима, што се одиграше у другој половини XIV. века 4 Е, па реците, да то није сушта скромност!! Све што је до сада речено о овим књижицама, потврђ^је, да писци нису добро познавали и разумели предмет о којем су писали и да њихов рад није онакав какав би требало да је. Ми од њих нисмо ни тражили каквих научних и темељних рлсправа ; тражили смо само оно, што имамо арава траншти одтемата награђених: — да су савремени, да^им је садржина одабрана и да су написаии по најновијим ресултатима историјских испитивања, лепим, лаким стилом и чистим језиком. То смо тражили, а наишли смо на нешто друго. У њиховим радовима влада незнање и непојмљива дрскост, којом они или охоло игнорују испитивања наших наЈбољих историка или крешу одговоре на најзамршенија питања из наше историје, а то показује недовољну озбиљност за проучавање и обрађивање историје. Њихови су радови, даље, од почетка па до краја прожети тенденцијом, која не може бити за похвалу. Готово на сваком листу узношени су радови (који критике не могу издржати) проФесора, за кога се Ј ) 0 одељку, у којем је иисац, говорио о Мидошу Обилићу, нисмо могли говорити,јер би реФерат ностаоцеда књига. Ове који би желели знати о њему више, уцућујемо на много оабил.нији ц лотпунији рад о Милошу Обилићу од Мих. 'ВорђевиКа, штампан у »Иросв. Гласнику", од 1891., св. 9. и 10.