Просветни гласник

311

ПРООВЕТНИ КОВЧЕЖИЂ

ПИСМА ИЗ ПЕТРОГРАДА ') (Изворни допиеи „Иросветном Глаенику") II. Јубилеј другог одел.ења Имнер. Академије Паука. — Историја његова. — Радња у Одељењу Востокова, Средњевсвог, Биљарсвог, Пекарског, Пљетњева и Никитенка. — Делатност живих академичара Бичкова, Сухомлинова, Веселовског и Јагића. — Важвија издања другог Одељења за ирошдих 5С година. — Рад његов у год. 1891.-ој. — Прва свеска новог Академског Речника. — Карактеристика издања. Уредник и сарадници. — Шта су урадили академичари Веселовски, Тихонравов и Мајков у год. 1891. — Нова дела Јагићева, што се штамиају трошком Одељења. — Отац Деонид. — Годишњи цразник иегроградског свеучилишта и извештај о стању његовом. — Годишњи скуп Сдовенског Добротворног Друштва и извештај о раду друштвеном за 1891. годину. 29. декембра прошле године славило је друго одел.ење I« ОтдТ)лен1е русскаго лзмка и словеснооти^) Импер. Академије Наука своју педесетогодишњицу. Белика сала у старом здању Акад. Наука на Василевском Осгрову била је иуна високе господе, научењака, који живе у престоници и људи, који се занимају науком. Почасно место на естради заузимао је високи нредседник Акад. Наука, велшш кнез Константин Константиновић (нознат у песништву под писменима К. Р., т. ј. Константин Романов) ; председшшу с деспе стране седео је нотпредседник Ј. К. Грот, а с леве доживотни секретар А. А. Штраух. Тачно у један сахгп ио подне потпредседник Грот отвори седницу свечаним говором, у ком црта историју другог одељења и рад славних му чланова, мргвих и живих, за прошлих 50 година. Бележимо важнија места. Друго одељење Акад. Иаука постало је из „Росстскоп Академги,'* што ју основа Катарина II. 1/83. год., по узору Француске, да пречишћава, богати и регулише књижевни језик руски. Том великом задатку већина академичара није била до') Молим пошт. читаоце „Просв. 1'ласн.*, да изволе поправити у мом првом писму (јануарска свеска) ове крупниЈе штампарске погрешке: на стр. 62. (други стубац, 26 -ти ред од горе) место: средњим и пашим, треба да стоји : средњим и вишим; на стр. 63. (други стубац, 11-ти ред од доле) месго : на данашњем свом животу, читај : на данашњем свом ншбу; на стр. 65. (други стубац, 13-ти ред од горе)меето: министра, треба да стоји : магистра.

расла ; од 60 чланова јој налазимо само неколико правих научењака ; већина пак носила је високе чиновничке титуле и није имала ништа општег с науком. Па ипак, главни свој задатак — састављаље руског речника — испунила је »Росс. Лкад. # доста срећно и, релативно, за кратко вроме: кроз 11 год. (1794.) речник је био не само написан, већ и наштампан. Почетком новог столећа Академија је издала и граматику. Ну за читаво време свог, скоро 60-тогодишњег, опстанка није се Академија држала никаквог одређеног програма. Главни предмет доцнијег рада јој бсху преводи старих и нових писаца, ну без система у избору ; консеквенцијом одликовали су се једино нссрећни лингвистички радови (»ао корнесловгто") председника јој Шишкова. И ако је Академија, у последњем периоду свог онстанка, била ступила у одношај са западно-словенским научењацима, издала Илијаду у преводу Гњедича, послала о свом трошку Венелина у Бугарску и дала материјалну помоћ писцу познатог »Корњеслова,» Шимкевичу, ипак рад јој ни онда није имао научног карактера, ни литературног зпачаја. Као „стражЂ азнка" и „наставница возрастакпдаго гоношества," »Росс. Академјл« борила се против свега живог у књижевности, против ново руске литературе, коју није разумела. Тај Факат и опште мртвило, што је владало у последње време у њој, натерао је цара Николу, да ју укине 1841. год. На реФерату гроФа Уварова о смрти Шишкова, као нредседника »Руске Академије", импсратор Никола написа ово: »Иоднесите ми пројекаг сједињења Руске Академије с Академијом Наука." У свом пројекту предлагао је Уваров, да се начине три Академије, које би сачињавале једну целину. Император не одобри тај пројекат свог министра просвете и нареди да се оснују, под општим именом »Академије Наука 8 , три одељења, међу којима би одел.ење за руски језик и књижевност заузело централно место. Под председнпштвом ондашњег потпредседника Академије Наука, кнеза Дондукова—Корсакова, би основан комитет из двојице чланова Акад. Наука и двојице чланова из пређ. Руске Академије, да уреде целу ствар. 19. октобра 1841. год. изађе рескрипт царев на име министра народне просвете, да се »Росс. АкадемЈл" споји с Академијом Наука, као друго њено одељење. Тако је постала пре 50 година у Академији Наука данашња јој секција за руски језик и књижевност. Новом одељењу био је задатак, да изучава руски и остале словенске језике и да научно разра40 *