Просветни гласник

ПРОСВЕГНИ

ђује историју руске књижевности. Од 60 чланова пређ. Руске Академије, двадесеторица посташе правим члановима другог одељеља , остали добише титулу почасних чланова. Први огромап рад, што га се латило одељење, беше ново издање руског речника, на темељу оног, што га издаде „Росс. Академ1л". БлагодареКи неуморном раду својих чланова, одељење је могло издати већ 1847. год.: „Словар), церковно-славлнскаго и русскаго лзина. « То је било прво капитално дело његово. Год. 1851. појавпла се и руска граматика академичара Давидова, проФесора руског језика у московском университету. Узев за основу свом делу с једне стране лажну теориЈу Бекера о органазму језика, а с друге комиаритивно историјску методу Грима, Давидов није извео 1ш једног ни другог принципа ; зато његова граматика није имала никаквог значаја ни у научном, ни у педагошком погледу. Год. 1845. поче одељење скупљати провинционалне речи из свнју крајева Русије. Плод седмогодишњег рада му на том пољу био је славпи „ Оаитг областнбго велико-русскаго словарА", 1852. г., под уредништвом Востокова. „То славно име даје нам прилике," рече г. Грот, «да поклонимо неколико речи спомену најстаријег од наших пређ. другова. Коме су непознате главне црте из бпограФије урођеника острва Езела, Остенска, који се назва у младости Востоковом и постаде светилом словенске Филологије ? Било му је 62 год., кад је, као најлепши и једини урес «Руске Академије", прешао заједно с њом у Академнју Наука. Затекао сам га у њој као седовласог старца од 72 године, старца, који се одликовао необичном скромношћу и ћутљишвоћу. Та ћутљивост — природна оскудица у говору — допринела је много његовом ученом позиву, приморавајући га да избегава друштво и да се ода искључиво кабинетском животу. Кад сам ступио у Академију Наука, четрнаесте године од постанка одељења, Востоков, по старој навици што ју донесе из Руске Академије, не би пропустио ни једне седнице, а да не донесе спремљене за штампу речи за «Областнои Словарв.« Те речи он би читао, а остали бн чланови претресали. Таква работа одвлачила га је од иравог му позива, од црквено-словенске Филологије. Пре тога ипак је свршио два капитална дела: издање »Остромировог јеванђеља« и „Описаше рукописев Руманцовскаго музел.« Ми зпамо, како је он, као чувар музеја, блнзу стајао тој богатој храниљи старих спомеиика, благодарећи оштром погледу просвећеног Мецене, који рано увиде, чему се наука може од њега надати. Познато је, како се Востоков у »Сухопутном кадетском корпусу«, а за тим у Акаде-

мијн Вештина, у то исто време одавао поезији и како је прешао на Филологију, изучавајући словенске и старе језике. Год. 1820., кад му је било 40 год., обратио је на себе пажњу целог ученог света гепијалним својим » Раасуждешемг о церковно-славннском1 лзмкд.' У то време изабран је био у чланове «Руске Академије." Говорник пређе за тим Срезњевском, који је делао у олелењу 31 годнну. Сјајном појавом његовом на пољу слов, Филологије наука је обавезана једној из најплодоноснијих мера миппстарства гроФа Уварова — отварању катедара словенске историјеи словенских књижевностн на руским универзама. Свршивши курс наука у харковском университету, кад му је било 17 год., Срезњевски се спречао из почетка за проФесора статистпке и политичке економије, ну кад му не допустише да брани докторску дисертацију, он се окрену другом пољу. Још у то време обратио је на себе пажњу студијама о народној књижевностп, те 1839. године посла га држава у иностранство, да изучава словенску филологију. Кроз две годипе вратио се Срезњевски у Русију с обилним знањем, што га је поцрпао на лицу места, дружећи сеснајбољим тадашњим представницима слов. науке на Западу. Ослањајући се на сакупљени неисцрп^виви материјал, стаде читати лекције, о тој, онда још новој за Русију, науци, из почетка у харковском, а после смрти Прајса у петроградском свеучилишту. Год. 1849. кад се у другом одељењу, смрћу историчара МихајловскогДаниљевског, упразпило место — Срезњевског изабраше у адјункте. Ваља признати, рече г. Грот, да је он унео нов живот у одељење, које је у то време радило над речником провинцијалних речп. Рад таког познаваоца руског језика није могао остати без утицаја на квалитет речника. Скоро у то исто време кад изађе »ОбластноВ Словарв,« Срезњевски даде иницијативу новим периодичним академскпм издањима. Угледајући се на друга два одељења Академије Наука, која издаваху за мање чланке ВиИеИп, а за веће радове — Метоие$, друго одељење стаде такођер издавати: 1. л ИзвЂстГл« 2. »Учекнмл Записки ,« под уредништвом Срезњевског. Издавање Извештајаније сметало уреднику, да ради на историји руског и црквено-словенског језика. Из многобројних радова Срезњевског, говорник спомену »Мнсли о6ђ исторји русскаго азнка,« »Обозр^ћше древнихт. паматнико†русскаго иисвма и азнка« и »СвЉденЈа и замћтки о малоизв^стннхЂ и неизв^ћстннхЂ па.млтникаХЂ." Кад је Академија 1863. год. решила, да издаје један орган на руском језику за сва три своја оделења (.Записки ИмператорскоВ Академ1и НаукЂ«), »Изв^ћстш« престаше излазити, а Срезњев-