Просветни гласник

у одбрану

им зуби — наромито кутњацп — према храни којом се хране, а најмање је то могло изостати код зверова. Баш ред зверова је у мојој Зоологији подељен на Фамилије, поред других знаковз, поглавито на сснову ироја кутњака. Што то г. Б. није опазио, и опет је његова ствар. Најпосле каквнх зуба имају сисари појединих редова и Фамилија — ено је упоредно изложено и у општем прегледу сисара на трн стране (на стр. 167., 168.. 169.). Истина, ја у моју Зоологпју нисам унео »како се зуби изражавају разломком" код појединих Фзмплија и родова, алн то је учнњено с разлогом, што сам по искуству уверен, да ниједан ученик све бројеве и Формулс зуба у сисара не може запамтити, а да не омрзпе не само на сисаре, већ н на Зоологију п на школу. У опште, кад бих унео у своју Зоологију, што све захтева г. Б., н. пр. детаљније о »анатомском саставу иојединих органа 0 , па још Рецијусову поделу рода људског на »до.шхоцеФале и брахицеФале, ортогнате и прогнате« и Хеклову поделу на 12 раса (ово последње нисам нашао још ни у једном бољем уџбенику за гимназије); па онда да сам »требао, где год је било могућно, помепути Фосплне облике животин.ске® и унсти „историју Зоологије, зоогеограФију у садашњости и прошлости 0 и т. д., и т. д., онда моја Зоологија, сем тога што би имала много »више штампаних табака", не би била више школска књига за ученике виших разреда гимназије, већ би бнла ручна књига за професоре. Сетите се само, г. Б., — а ја знам поуздано, — да ни од вас није баш много вишс тражепо на проФесорском испиту, него што ви сад претендујете од ђака VI. разреда. Мимогред будп овде и ово речено, да би било још н узалуд сада уноситп у Зоологију за VI. разред Фосилне облике животињске, ношто су они веК били предмет предавања у V. разреду, кад се поред мпнералогије учи и геологија; а историју Зоологнје, зоогеограФију у садашњости и прошлости, може у средњу школску паставу уносити само онај наставник, којп одобреној школској књнзи »мора додавати још један пут толико свога.« Остале замерке г. Б., као: што сам иоделио неке сисавце нд КиттапН а и Расћу<1егта.1а место на АгНос1ас1у1а, РепвзоЛагЛуГа. и РгођозсШе а; што сам у један ред ставно тице бсапзогев, а нисам подвојио у два реда бсапзогез и С1ата1оге8', што с 1М ред тица Сигаогеа назвао б1ги1Мопе$; што сам рибе поделио на редове: Асап1ћор1егудИ, Ма1асор1егудИ и Рћузоакоти, »што су све подреди реда Те1ео81ех«: такве замеркс не би могао са свим од истине у јавној критици да чинп наставнпк, који је добро простудовао бар три Зоологије за више разреде агпмнзпја од три различна аутора. пгосвктни гласник 1892.

Је ли класификација у мојој зоологији погрешна? Је ли у њој заступљена можда каква застарела вештачка система? Боже сачувај: ни једно ни друго! Ну, ко бн уносио у школску књигу за гимназију класиФикацију која истиче чисту, генеалошку или по Хеклу Филогенетичку везу између живих створова, тај заборавља да ту треба најпре много знати компаративне анатомије, компаративне ембриологије, компаративне палеоитологије, па тек да разуме такву систему. А ко то све не зна, тај на веру нешто прима, томе је та система тамна као ноН. А ђаку треба да је све јасно као сунце. Моје одступање од данашње системе у мојој зоологији, оправдавају дакле педагогиски разлози. Г. Б. замера ми, што сам тице: ковача (А1сес1о 1вр1с1а ; , пупавца (Црира ерорз), смрдиврану (Согасјаз §агги1а) н т. д. ставио у ред тица пузавица (8сапаогез), а што нисам тај ред подвојио у два реда: Бсапзогез (пузавице) и С1ата1огез (викачице), па у ред викачица ставио напред сломенуте тпце. И опет ве.шм, моја класиФикација није погрешна, а да сам урадио, како ми то по неком аутору предлаже г. Б., онда бих, радећи логично, у викачице (С1ата1:оге8) морао „стрпати" сем других тица још бар орлушине п цапагаје, јер се ове тице, а нарочито папагаји, одликују подобпошћу за грозно викање п лармање. Није оправдана ни она замерка, што сам ред нојева назвао .ЗћчИћшпез«, које сам требао, вели г. Б, назвати Сигзогев. Сигеогез значи тице које могу да трче (од сштеге-трчати — Сигвогев-тркачице). Старији зоолози, а поглчвито ЈШ§*ег. дали су ово име једном реду хетерогених облика тичјих, у који су с нојевима (Бгеујреппез) здружи.ш и дропље (ОИ(1Јс1ае) и Сћагас1гис1ае. У новнје доба један од најмеродавнијих орннтолога Ке1сћепо\у [ ) сабрао је у једну гомилу један део тица штакара (Ога11а1;огез), п то ове фамилије: Сћага(1гћс1ае, Бготасћс^ае, 8со1орасЈ(1ае, 011сИс1ае, Оги1с1ае, КаШ(1ае, Еигу§ч(1ае, Тћ1посопс1ае, Не1шрос11(1ае и Р1егосћ(1ае, па је од њпх направпо једап ред, који је назвао Сигзоге .« (тице тркачице), за раз.шку од реда тица гегавпца (Огевзогез). Ова подела Рајхеновљева није учињена једпно на основу пластичких зпакова, који у реда Сигаогез необично варпрају, као на пр. на склопу ногу скројених за трчање, већ на том такође. што пилићи тица тркачица, чим из јајета, остављају гнезда, па трче за матером и траже себн храну, а тићи тица гегавица остају у гнезду док не полете и т. д. У Сигзогее се дакле данас не броје нојевп н 1 ) К е 1 с ћ е п о V. Уо^е! (1ег 20о1од'18сће1.г 6аг4еп, 1882. 41