Просветни гласник

316

ПРОСВЕТНП КОВЧЕЈКПЋ

Школску књигу за гимназије написати може само професор. Скупити, детерминовати и оиисати колеоптере једног места може и гимназијалац, који је иоле упуНен и за тај посао има воље, само му треба ставити на расположење добру детерминовану збирку колеоптера, рецимо, од Фрича из Прага, на којој ће он испоређивати бубе, које похвата у својој околини, па да их онда према сигнатурама у Фрнчовој збирци и сам сигнира, а класиФиковати, карактеризовати и овако детерминоване бубе опнсаги, то сад већ није тешко: узмп Какгећиг^-а или Такс11еп])ег§:-а или БиђоЈб-а или кога другог ентомолога, и готов посао! Па опет овај рад, ма колико да је елементаран и непотпун а често и непоуздап, ипак заслужује признање. Пишући Зоологију за више разреде гимпазија, имао сам на уму ученика, а не учитеља. За ученика чинмо сам избор градива, њега ради трудио сам се да знатно упростим развој системе. Зато у књигу нисам уносио многе туђинске животпњске врсте, родове, Фамилије, па и целе класе, а изоставио сам и сав научнп апарат, не напуштајући ипак из вида научну основицу у изради самога дела. Допустио сам себи даље и нека одступања од зоолошке системе која данас влада; н. пр.: ставио сам АНћгороЛа. пред МоИизс а (за чудо ми је, што и овде г. критичар није узвикнуо: »Е баш се види да нисац Зоологије није стручњак од ове науке"!); задржао сам старију иоделу 1Јпди1а1а на КипџпапИи и Расћуб-егтаи; На<Иа1а нисам раздвојио на ЕсћГпо<1егта1а и Сое1еп1ега1 а и т. д. Али та одоупања од модерне зоолошке системе у школској књизи за гимназије, па ма то било и за више разреде, ниједан озбиљан зоолог не може сматрати за погрешку и .ш незнање, а у педагога ће ово одступање наћи само одобраваи»а. Моја су дакле одступања учињена знано и свесно, а из педагогиских разлога. Да ли су ови разлози мериторни и довољно снажни и за мога младог колегу? — сумњам, судећи по жестини његове ускорене ватре, коју је просуо у одбрану модерне зоолошке системе и класиФикације. Ја сам у своју књигу укео најновије истине и резултате модерне зоолошке науке. Да је тако, и да је та огромна грађа здрава и једра, мора признати и сам крптичар, јер при најбољој вољи није јој могао наћи мане: ниједну градљику није оценио погрешном. Садржина је дакле у мојој Зоологији добра, — то је главно. А распоред те грађе? Е, што јест, јест, —- распоред је мало необичан у мојој Зоологији. По распореду градива моја Зоологија једва ће имати своју праву другарицу. У њој распоред није по уобичајеном шаблону, није онакав какав се најиише налази у књигама. То је што се

не допада г. Вобићу. Он отвара »модерну« Зоологију каквог туђинског иисца, па по њој мери и истеже грађу мојс зоологије, па онда све што нађе да није распоређено и класиФиковано баш као у оној страној Зоологији, то је в по његову мишљењу» у мојој Зоологији погрешно! А ја, ја отварам књигу дугога искуства, па из ње знапо и свесно и самостално ређам и распоређујем научни зоолошки материјал, како ме је научпо да је најбоље дугогодишњи рад у шноли. Он ми замера што у књигу није унесепо још то и то, а ја уносим у књигу само оно, и оно.шко, што н колико по искуству знам да је ирема мојим ученицима. — Ко дакле с овом мојом Зоологијом „муку мучи" предајући ио њој, тај није књигу простудовао нити је проучио душу својих ученика; ко овој књизи »мора додавати још један пут толпко свога®, тај пада у стр;шше погрешке: код прописане школске књигс диктује само онај наставник, који хоће да забашури своје неспремање за предавања, или који хоће у гимназији да предаје академски, те да брилира својом ученошћу пред ђацима и да уммњи важност уџбенику, што ниједан педагогиски образован наставник неће учипити. Најпосле »оставити на страну" прописапу шк. књигу — значи себи узурпирати неко веће право и не поштовати наредбу, којом је књнга уведена у школу као уџбеник, а то најмање приличи старешини завода. Зна се ко, зашто, када и како истискује из школе неку књигу. Да г. Б. нпје озбиљан критичар и ноуздан реФеренат, показаћу само на два примера. За први део моје Зоологије који носи натпис „Крој и радња човечјег тела« он вели у својој рецепсији ово : »а о физиолошким радњама нема, тако рећи, ни помена.« Ово се не слаже с истином. Ако је физиологији задатак да ученике упозна с појавача живота као неминовном последицом грађе и састава живих створова и утицаја који с поља долазе на организме, онда у мојој целој Зоологији нема једнога места где се говорн о каквом органу, а да није речено п чему тај орган »служи", какав му је »посао* или „радња". Свуда сам, у сва три дела моје Зоологије, Физпологију довео у тесну везу с морфологијом. Зашто то пориче г. Б., његова је ствар. Не слаже се са истином, даље, ни то, да у мојој Зоологији број и распоред зуба, као врло важан знак, за карактеристику појединих редова и Фамилија, <,не само да није поменут код зверова, него нигде.« А ја велим да у мојој Зоологији нема апсолутно ни једног реда, а готово и ни једне Фамилије из класе сисара, где није речено какви су