Просветни гласник

315

средину бпло као члапове—дописнике, било кмо сарадпике у оцени производа, што стазаху Академији на суд. Треба прпзнати, да су се и књижевност и уметност од своје стране односилн » сђ родственнммђ сочувствЈемЂ« према одељењу, обраћајући се радо његовом сарадништву у питањима, која траже суделопање Науке. Надамо се, да ће узајамна свеза међу људима науке и књижевности још већма очврснути, да ће наука и литература и даље ићи братски, нод руку, општој, драгој им метл: к утврђењу н појачању у друштву интелектуалпих интереса у духу народне самосвести и љубави према језику нашем; чистоћа његова треба да буде предметом наше опште бриге." После говора потпредседниковог, нрочитао је академичар Мајков реФерат редовног акад. К. Н. Бестуж. — Рјумина о радњи другог одељења за 1891. год. Из њега впдимо, да је главни рад одел,ења апсорбовала спрема за штампу новог академслог реч • ника под уредннштвом ордин. академичара Ј. К. Грога. Први том »Речника* (гтсмена А., Б. и део В.) био јс пуштен тог дана у свет. Предмет је новом Лексикону руски књижевни језик, како се образовао од Ломоносова, иа до данас; из црквено-словенског и старо-руеког узете су само оне речи, ш го се налазе у књижевппм производима иш су још у употреби. Пошто је често врло тешко тачно одредпти, да ли је дотична реч општеруска или провпнцнонална, узете су у речник п »обласне речи,« ако су добиле опште значење, ако се налазе код ког писца или ако згодно одређују таке појмове ; за које »об1деупотребителвннВ лзцкђ " нема речи. Из научних и техннчких термина примљени су у речник они називи, који се употребљавају у свакидашњем жив^ту и у делима, која нису сувнше специјална, осим тога и термини чисто руског порекла, који би могли заменути туђе; уз ботаничка и зоолошка имена наведен је скоро свуд латински термин, а синонима, под којима је једна иста биљка нли животиња позната у разним пределима Русије, наштампана су курсивом. У речник је ушло много узајмљених туђих речи. У западно-јевропским литературама, особито у немачкој, постоје за таке речи нарочити речници; руска лексикограФија урадила је врло мало у том погледу. ]Уошта ргорп а, како лична, н. пр. митолошка бића, тако и геограФска. т. ј. имена градова, река, језера и т. д. нису примљена у речник ; ну имена крупних етнограФских јединица (н. пр. англичанинг, турокг и т. д.) унета су у речник, пошго така имена, имајући множину, спадају у апелатива, па зато пх Руси и пишу малим писменом. (Сврхпиће се) Радован Кош.утић.

У ОДБРАНУ Одговор Г. М. БобиБу на реферат, штампан у XI. свесци »Просветног Гласника» од 1891. године о »Зоологији за више разреде гимназије од Ђ. Еозарца.« Више од 20 година предајем Зоологију и Ботанику,које у нижим које у вишим разредима гимназије. Пратећи развитак обе науке, трудио сам се вазда да у своја предавања унесем најновије иоуздане тековине, на пољу биологи.је, али ипак само онолико, колико моји ђаци могу да приме, да асимилују. Бирао сам дакле све што је боље од бољега, све што је за њих без велике тегобе разумљнвије. Ну моја се тежња није ограничн 1а само на избор градпва за моја предавања, него сам нарочиту пажњу обраћао и на распоред тога градипа и иа пачин предпвања. Што сам, колико сам и како сам предавао, штампано је у мојој Зоологијп за више разреде. Моја је дакле Зоологија и метод у њој плод мога властптога труда и многогодишњега искуства, п, могу отворено рећи, ни један њен део, па ни онај други, ни по што није рађен »по примеру енглеских и Француских модерних писаца.« Али да рекнем да сам се у изради ове Зоодогије и угледао на Фрацуске и енглеске модерне писце — што нити би било понижење учинити, нити срамота признати — зар и оволико уложена труда у израду једне школскс књиге није могло у младу наставнику и крнтичару да распири баш ни искрицу признања? Ако већ мисли г. Бобић да има места прчговорима његовим на облик моје Зоологије, а зар не нађе, као што се то у другом свету чини, ни једне једине добре речи бар за ону 6огату њену садржину, којој нико па ни г. Б. не нађе нити могаше наћи замерке? Место тога он се испео на неку замишљену висину, па с ње сипа дрвље и камење и нсдостојне прекоре па мене и на моје дело, а да је због чега, већ, чини ми се, судећи по епилогу његова реФерата, због оно нешто хонорара »од штамиана табака." Оваки образован човек с радошћу поздравља сваку новину на књижевном пољу својега народа, на баш нека она и није без мана, а у наставника, који појми и осећа сву тешкоћу у израђивању школских књига, морало би то осећање радости бити удружено још и с каквпм таквим признањем. Ово пак признање, да кано, не искључује баш ни најоштрији и најопорији суд о каквоћи самога књижевнога производа. Али, но речима Гетеовим: «\У1е с1ег Мепвсћ, во вет ОоШ... с< Написати школску књигу и израдити „колеоптере« једног места и његове околине, није исто-