Просветни гласник

3 4 4

п4>0СВЕГНИ КОВЧЕЖИЋ

ског Друштва — многобројни су. Један од првих академскнх радова шегових беше издање библиолошког речника писаца разних рукописа, разбацаних по рускнм библиотекаму. Тај речник почоо је писати покојни академичар Стројев. Вичков је пре- | гледао скупљени материјал и, упоредивиЈИ га с речпиком митрополита Евгенија и „Прегледом руске духовно књижсвности« архијепископа Филарета, извукао је из њега за штампу оно, што и данас нма вредности. Год. 1882. речник Стројева изашао је из штампе. Од 1872. г. академичар Бичков скупља материјале за еиоху Петра Великог. То монумента.шо издање гшсама и хартија ђенијалног рсФорматора, нредузела је Академија ио наредбп и.«ператоровој, а по мислн покојног иредседника свог, грофа Д. А. Толстога. Скоро ћо нзаћи трећи том. М. И. Сухомлинов изабран је 1872. годипе у академпчаре, примивши одмах на себе огроман рад: историју старе »Руске Академпје." Први том тог колосалног дела изашао је 1874. год., а последњи, осми, 1886. год. Годино 1883. примио је Сухомлинов на себе нов задатак, за који ће требати много година неуморног рада. Пошто, после смрти Пекареког, није било никога у Академији Паука, ко 6и продужио почету исторпју тог највишег научног завода, покојни председпик Толстој иовери Сухомлинову издавањс материјала за историју Академије, што се налазе у академским архивима. Рад иде уснешно напред; седми и осми том налазе се у штампи. Осим тога, Сухомлинов спрема академско издање Ломоносова, које 110 времепом достојно стати уз издање Державина. Први том изашаојеове године. (Мањи његови чланци и драгоцене студије за новију историју руске књижевности изашли су у две књиге. Издање А. С. Суворина). Године 1877. после смрти Њикићенка ушао је у ред академнчара и чланова другог одељења проФесор петроградског свеучилишта А. 1Ј. Веселовски, најбољи рјски иознавалац светске књижевности, особито средњег века. Ресултат његових научних испитивања јужно-руских бн.шна и руских духовнпх песама био је читав низ опширних студија, штамнаних у издањима Академије. После тога, А. Н. Веселовски поче издавати »Материјале за историју романа и ириповетке'' и то прво грчко-византијског нериода. Ауктор је скупио богат материјал, да покаже како се иретворио грчки роман у хришћански и у чему је његова главна разлика. У најновијс време издао је «Декамерон а Бокачијев, с уводом, што га је читао на једној седници одељења. Године 1880., на место покојног Срезњевског, ступио је у академију И. Јагић, који је одавно

стекао својим »Агсћгу Гиг в1а\\ 1'1и1о1о ,1г1е с< од.шчно место у науци. Издањем Марипског јеванђеља створио је Јагић узор за све радово те врсте. Но његовој мисли предузело је одељење издање, посвећено једино изучавању руског језика, старог и новог, у граматика.шом и лексикалном одношају. Даљим радом његовнм, била је публикација кореспонденција Добровског и Коиитара. „Од друге ноловине 188(1. год.,* рече говорпик, (,академичар Јагић, на искрену жалост нашу, не похађа седницо одељења, заузев катедру словепске Филологије у бечком универснтету. Ну он и из Веча ради у одељењу. Особнто је важан нов његов рад, који треба да изнесе у је.шој целини све, што јо у току прошлнх столећа писано о црквено-словенском језику код јужних Словена и у Русији ; већи део тог дела већ је наштамнан." У иоследње време добило је одсљење нове снаго у Л. Н. Мајкову, К. Н. Вестужовом —Рјумипу и у профссорима 'Гихомирову и 11. А. Лавровском. 0 раду њиховом, као и оста.шх акадсмичара другог одељења за год. 1891., читан је доцпије нарочити реФерат. За тим говорник спомену важнија дела руских научењака, која угледаше света грошком другог одељења Академије Иаука, као: 0 Словенима у Малој Азпји, Африци и Шпанијп — В. И. Ламанског; Очеркљ литер. исторји стариннихт. пов^сгећ и сказокг русскихЋ — А. Н. Пипина; Преглед руске духовне књижевности до 1720 год. — архијеп. Филарета; Ломоносовђ какг нисателБ — А. С. Будиловича ; ВиограФија Тсоф . Прокоповича — И. А. Чистовича; Комснтар баспама Крцлова — Кеневича; РусскЈд народниа картинки — Д. А. Ровинског; Велорускн зборник нар. иесама — П. В. Штајна; па дела, којима је помогло друго одељење, као: Црна Гора у прошлости и садашњости — II. А. Ровинског; Анокрифичесшнсказашл — И. Л. ПорФирјева; Руска историјска библиографцја — В. И. Межова (1865. —1876. у осам томова) и т. д. Споменувши колико утиче на развој наукс и књижевности раздавање награда, којима рукује Академија Наука, говорник заврши, од нрилике, овако: „Одељење не сумња, да ће му непристрастан суд савременика признати: да је оно, од самог постанка свог, сазнавало нераскидну свезу своју с општим животом и савременом отаџбинском књижевношћу, да никад није приписивало себи неко значење врховног мотора напретка језика и књижевности, да је знало ценити све, што се појављивало у области Филологије и писмености, да је увек бнло готово, да саслуша глас најдаровигпјих представника наше литературе, примајући их у своју