Просветни гласник

2

СТАРА ИСТОРИЈА ИОТО'11ШХ Н АроДА

кире, ножеве и разна друга сечива. Ови се остаци налазе или дубоко под земљом у сдоју шљунка, или у пећинама (обично око река), које су биле људима и куће и гробниае. Поред тих остатака налазе се и кости не само преисториских људи већ и разних животпња, носорога, пећинског медведа, .јелена, па чак и мамута, кога је сада већ одавно нестало. То значи, да су људи бнлп још мамутови сувременици. и да су бпли у ловачком стању, живећи од лова разних дизљих животиња. 5. Добаглађеногкамена (неолитсхго доба). — Људи пз доба глађеног камена били су већ на вишем ступњу развптка, што се види пз њиховог савршенијег оружја и бољих справа, брижљиио израђених од камена који су већ умели гладити. Они су тада живели настањени на једном месту и бавили се сточарством п земљорадњом. Највећи споменнци из овог доба јесу језерска нассља п мегалити (мегалитски сиоменици). — Језерска насеља или градови јесу села, која су била поднгнута над водом, у језерима, на кољу од читавих стабала забијених у земљу. Прво језерско насеље откривено је 1854 године у Циришком језеру, а после тога нађено је више од 200 таких насеља у другим швајцарским језерима У овим насељима нађене су поред коња многе костп не само од дивљих животиња већ и од оваца, коња, говеда, паса, и т. д., па онда зрпа од жита, па чак и хлеб (без квасца), што значи, да су људи, којп су градили ова насеља да се сачувају од зверова, зналп не само гајити домаћу стоку, већ и обрађивати земљу, сејати жито, млети брашно и месити хлеб. Они су умели да тку грубо платно од конопље, од кога су шили себи одело помоћу коштаних игала. Да су ови људи живели доцније од пећинскпх људи, доказ је и то, што они нису познавали мамута, који је тада био већ изумр'о. — 'Мегалити (што значи велико камење) јесу спомепици начињеин одцелокупних грубих стена. Ови споменицп су или подземни или надземни. Подземни споменпци су гробови п назпвају се тумули или могиле (гомиле). Они с поља изгледају као каквп брежуљци, а унутра се налази једна соба, често пагосана плочама. Оваких тумула има и код нас, особито у нишавској долипи и старом чачанском округу. Надземни мегалитски саоменици су : долмени или камени столови (т. ј. дугачке плоче намештене пљоштимице на друге стене забодене у земљу), кромлеси или камени кругови (т. ј. велике стене наређане унаокруг) и менхири или дугачко камење, које је својим шпљатим крајем забодено у земљу и поређано у једном реду За мегалитске споменике мислило се да су их Келтп оставили, али их је доцније нађепо и онде, где Келти нису никад били. У тумулима се обично налазе сахрањени један или више скелета, апоред њих разно оруђе, посуђе п накит Оружје је најчешће сикира од углађеног камена, посуђе је врло просто, без дршке и грлића, а накитн су шкољке, бисер или огрлице од зуба и костију (најчешће слоновпх). 6. Доба бронзе. — Људи су учинили велики напредак за време друге периоде, али још нису знали за метале. Они пронађоше. метале тек у

трећој периодп. Чпм пронађоше метале и чим научише да их лију , одмах оставпше камен , па почеше правити од метала оружје и справе. Први метал који ночеше употребљавати јесте бакар, јер се могао ласно вадити и ковати. Предмети од бакра (којих је нађено и у Србпјп на више места као и предмета од камена) дуго су задржали облике цредмета од камена, па се после развише други облици. Али људи нису дуго правпли оружје од чистога бакра, јер нпје било чврсто и сигурпо, већ су га мешали са косптером или цинком ('/« коситера или цинка), те тако правили бронзу, која је била тврђа од бакра и боља за оружје Од бронзе су ирављени разлнчити предметп, као : копља, мачеви, сикире, ножеви, чекићи, игле, грпвне, брошевп, минђуше, дијадеме и т. д. Ови се предмети налазе у доцппјим тумулима, под последњпм долмеапма, у угљеним мајданпма и каменим гробницама. Сви с\' ови предмети ез истог времена, јер су слични по смеси од које су грађенп ; али се не зна који су били ти људи што су их градали и што су се њима служили. 7. Доба железа. — Кал су људи пронашли железо, почели су од њега правити разпе справе и оружје , више него од бронзе, јер је тврђе и боље за сечење. Оно је с почетка сматрано као драгоцен метал, и Грци у време Омирово још су правили од њега само мачеве, а остало оружје градилп су од бронзе. У некнм крајевима. где нпје било бакра , цонка и коситера, људи нису знали за бронзу, већ су одмах почели употребљавати железо. Оружје од железа, сикире, мачевп, стреле, штитовп п т. д., налазе се обично у гробовима поред скелета, јер су ратници сахрањиванн обично заједно са својим оружјем. Предмети од железа налазе се или сами (као у Шлезвигу, где је нађен велики број мачева, копаља, сикира, стрела ножева, све од железа) или се налазе измешани са предметима од бронзе. Железни предметп из доцнијег доба већ се налазе измешани са различитим предметима из рнмског времена, са римским новцима, са њиховим сребрним и златним накитима, лонцима, урнама и т. д. Доба железа прелази дакле у историско време. 8. Како треба разулети четири нренсторнске нериоде. —Не треба мислпти да су људи у свнма земљама пролазилп у исто време кроз перподу ломљеног камена, глађеног камена, бронзе и железа. Разне земље у разно су време пролазиле кроз те периоде. Тако, Миспрци су се служили железом још и онда, кад су Европљани једва знали да праве оружје од камена. У Америци је доба глађеног камена престало тек са доласком Европљапа. И дан данас има дивљачких народа у Африци и Аустралији, који се налазе у нериодн ломљеног камена, који се још у борби служе оружјем од камена п костију, као што су то радилп иећински људи. 9. Историско време и његова подела, — Историско време почиње тек са проналаском писмеиости, јер тек од тада нмамо истинских прича које су добро извештени људи нрибележали о по јединим народима. Оваких прича немамо у исто вре