Просветни гласник

1*

стара историја источних народа

ме прибележених за све народе, па за то и историја различитих народа почиње у различита времена: историја мисирског парода почиње на 5000 годпна пре Христа, грчка историја на 800 година пре Христа, не^ачка у 1-вом веку посде Христа, а српска тек у УП-ом веку после Христа. Историско време почиње се дакле са пајстаријим образованим народима, Миспрцима и Халдејцпма, и продужује се до наших дана, Оно се дели на три периоде : 1. старо време или стара историја, 2. средњи век и 3. нова времена. 10. Историски народи. — Историја се поглавито бави народима беле расе, који су го[ово сви образовани. Људи осталих раса остали су већином дивљаци и варвари , као што беху преисториски људи, изузевши само Еитајце, народ жуч е расе, који су били успели да створе извесну културу; али они нису имали утицаја на остале културне народе. Образовани народи, којима се бави историја, припадају дакле готово само белој расиОва раса дели се на дваглавна стабла; Симовцс (Семите) и Арице или Индо-Евроиљане. Између ова два стабла вема јасне спољашње разлике; она се више разликују својпм умним подобностима, особито језиком. Симовцима се зову народи, који говоре један од симовскпх језика, а то су : Јевреји, Арабљани, Сирци, Халдејци, Асирјами и Феничани. Арицима или Индо-Европљанима се зову они народи , који говоре један од арпских језнка, а то су у Азмји Индијанци н Персијанци, а у Европи: Словени (Срби , Бугарп , Словенци, Руси, Чеси, Пољаци и Лужички Срби), г Берманци (Немци и Скандинавци) и Романи (Французн, Италијанци, Шпањолци, Португалци). Ова два стабла разлише се као д?е велике реке са истока на заиад, почев од средине Азије, па у западни део овог континента, северну \фрику и целу Европу. 11. Стара историја ж њена иодеда. — Стара псторија обухвата више старих народа, који су један за другим или у исто време радпли на развитку људске образоваиости. Ти су народи: Мисирци, Асирјани, Вавилоњани, Јевреји, Фепичани, Перспјанци, Индијанци, Грци и Римљани. Стара историЈа почиње се са најстаријим образованим народима, а завршује се крајем У-тог века после Христа, са пропашћу римске царевине. Она се дели на историју источних народа (Мисираца, Асирјана и Вавилоња, Јенреја, Феничана, Перснјанаца и Индијанаца) , грчку историју и римску историју. 12. Важност мисиреког народа и остадих народа источннх. — Мисирци су народ код кога се најпре почела развијати образованост. У Мисиру или Егппту цветале су науке и вештине још онда, кад је цео свет био у помрчини незнања и варварства; и његовом историјом почиње се стара историја. И остали источни народи игралп су важну улогу у историји образованости. Од Вавмлоњана ]| Асирјана, чија је образованост скоро онако исто давнашња као и мпсирска, добили смо математгку и астрономију ; Јевреји су распрострли веру у Једног Бога; Феничани су створнли бродарство и распрострли научне и уметнпчке про-

наласке по целом тада познатом свету ; Персијанци су створили и уредили једно велико царство на истоку, а Индијанци су били народ великих философских и религиозних идеја.

ПРВИ ДЕО МИСИР (ЕГИПАТ) Г^ДАВА I. ГеограФски ноложај Мисира. Старе нриче о Жисиру и нова открића. 1 . положај мисира и његова становнишгво. — 2. Д еоба М исира. — 3. добротворни утицај рекк Нила. — 4. Обожавање Нила. — 5. Клима у Мисиру. — 6- Биљке у старом Мисиру. — 7. Животиње у старом Мисиру. — 8. Старе приче о Мисиру. —• 9. Нова открића. 1.Положај Мисираињегово становништво. — Мисир или Египат налази се на северо-источном крају Африке и граничи се са севера Средоземним морем, са југа Етијонијом, а са истока и запада гранитским или кречшш брдима, која га раздвајају од Црвеног мора и од велнких пустиња. Миспр је управо узана и плодовита долина реке Нила , која почпње на југу од водоиада у Сијени или Асуану, од 24° сев. ширине, па иде на север с обе стране Нилове, између два ланца кршевитих брда либиских и арабљанских. Од оног места где престају ова брда па до Средоземиог мора пружа се Делта, а то је широка равница коју пресецају канали и рукави Нила при у току. Мисир је много мањи од краљевине Србије (јер има само 29.400Пкм ), али је насељенији не само од ње, већ нема ниједне земље у Европи, која би била толико насељена према своме простору. Мисир има сада б.аизу 6 милијуна становннка, а мисли се да је у старо време имао 7 до 8 милијуна Он је био прекривен варошима, које се низаху ио обалама Ниловим и обалама многих канала. Особито је у Делти било много градова, од којих је сада тек мали број познаг. 2. Деоба Мисира — У најстарије време Мисир се делио на Горњи Шисир или Јужну Земљу и Доњи Мисир или Северну Земљу. Горњи Мисир обухваташе јужни део Мисира од Сијенског водопада до на десет миља јужно од МемФиса, а Доњп Мисир обухваташе земљу око МемФИса, и Делту. Доцније, у римско време, Мисир се делио на трн дела, и то : Гор ш Мисир или Теба]иду са главном и највећом вароши Тивом (која је обухватала простор од пет миља), Средњи Мисир или Хеитаномис (т. ј. иредео од 7 нома), у коме беше највећа варош Мемфис, богат храмовима и палатама, близу кога се налазе пирамиде, и Доњи Ми-