Просветни гласник

4

СТЛРА ИСТОРИЈА ИСТОЧНИХ ПАРОДА

сир или Делту, која је тако названа због свога обдика налик на грчко сдово Д. Делта је иространа, равна и баровита, јер кроз њу пролази Нил у више рукава и многи канали. Стари

су рачунади седам рукава Нидових, а сад их има свега пет, од којих су само два значајна. У Делти су најважније биле вароши; Сајис. Хслиоиилис , Наукратис, Александрија и Пелузијум. 3. Добротвории утицај реко Нила. — „Мисир је дар Нилов" веди грчки историчар Херодот. И доиста је Нил створио Мисир, јер је н,егово песковито земљиште покрио својим наносом и учинио га плодним. Сваке годипе при крају месеца јуна, баш кад влада највеће суша, Нил иочиње да придолази после периодичних троиских киша, које падају у зимско време око Плавог н Белог Нила. У месецу августу Нилова вода понне се до највише висине (8 — 10 метара) , и тада се отварају насипи и преграде, те вода улазп у канале и вештачка језера, одакле се разлива по целом Мпсиру. Кад се вода разлпје, цео Мисир изгледа као једно велико језеро пз кога села и вароши вире као острва. Од 21 септембра вода почиње полагано да опада и у месецу октобру са свим уђе у корито, а земл,а у Миспру остане нокривена плодним слојем паноса, који служи место ђубрета. На скоро за тим сва земља озелени од усева, п у месецу марту већ отпочињу жетве. 4. Обжавање Нила. — Нил доноси Миспру воду и земљу, и кад би се он одвратио надругу страну, Мисир би постао песковита иустпња у којој скоро никадкишане пада. Мисирци су врло добро знали шта им вредп Нил,па су га сматрали као бога, коме су из благодарностп певали побожне химне. Они су га радосно иоздрављали овим захвалним речима : „Здраво нам буди, Ниле, ти, који се јављаш у овој земљи и долазиш у миру да даш живота Мисиру... Кад ти устанеш, земља се испуни весељем: сваки се трбух обрадује, свако створење добије своју храну, сваки зуб жваће. Ти дајеш слатку летипу , ти ствараш све што је добро, ти доносиш граву за стоку". У најстарија времена Мисирци мишљаху, да овога бога треба умидостивити каквом људском жргвом, иа му сваке године бацаху у таласе његове Једну девојку. Тај се обичај и до данас очувао , само што Нил у место девојке добија једну лутку, али је он и том малом жртвом задовољан, јер се излива сваке године као и и^е. 5. Влима у Жиснру. — Мисирска клпма била би асарка и нустињска, да пије Нила који је разблажава и чини подједнако топлом. Дању владају често велике врућине ; али су ноћи свеже, па често и хладне. Изузевши ириморске крајеве киша врдо ретко пада, а снег и лед непознати су Мисирцима. Они немају годишњих времена као ми, већ само знају за ова три времена : 1. време Нплове поплаве (јули, август, септембар, и октобар), када је обрађивање земља обустављено; — 2. време сејања и обделавања земље, кад вода усахне (новембар, децембар, јануар и Фебруар); — 3. време жетве и суше (март, април, мај и јун).

6. Биљке у старом Мисиру. — У старом Миспрубилоје мало врста дрвећа, од кога је особито важан био сикомор , а још више иалма, која је у такој множинп расла, да је образовада читаве шуме. Шод од сикомора употребљавао се за јело и дрво за грађу, а палма је не само давала плод за јело, већ је — како вели једна источњачка песма — чпнида људима три ста шесет услуга. Његово стабло "служило је за разне грађевине, кора за прављење ужа и коноиаца , гране за кревеге, сголице , котарпце и т. д. Осталих биљака бидо је мпого више,°особито водених. Две водене биљке нарочпто су биле чувене у старо време , лотус, и иапирус. Од лотуса су јели плод и корен, а од панируса не само су јели корен. већ су од њега градпли разне ствари, као : хартпју, обућу за свештенике, чамце за ловљење водених тица и т. д. Сем лотуса п папируса Мисирци су се храпилп и .другом биљиом храном, јер су од вајкада обдедавали разна жпта и зедени. У Библији се спомпње, како су Јеврејп , излазећи из Мисира , жалпди за мисирским лубеницама, белим, црним и празпм луком. И випограде су обделавади стари Миспрци , јер се из слика на њиховим споменицнма видп, како људи беру грожђе и цеде вино. 7. Животињеу старом Мисиру. — У данашњем Мисиру нема свију опих животпња , које су биле у старом Мисиру. У старо време било је у Мисиру много хииоиотама, особито крокодила. Хипопогами су сада из Мисира отерани у баруштине око горњега Нила, а и крокодиле, којима су некада подизали храмове у Мисиру и које су китили грпвнама и минђушама, сада такође пушкама терају ка извору Нпловом. Од осталих животиња, Мисирци су, као и данас, гајили разне домаће животпње, говеда, козе, магарце и т. д. Од пернате жпвине подизалп су особито гуске и натке, а кокошка као да је била непозната старим Мисирцима. Ка овоме треба нридодати разне врсте риба, које сгари Мисирци особито радо јеђаху. 8. Старе нриче о Миснру. — Стари Грци иознавали су Мисир боље него остаде земље на истоку. Најсгарији историчар грчки који нам је описао Мисир јесте Херодот. Он је путовао по Мисиру у V веку пре Христа, за време персиске владе у њему, и описао нам је у својој исгорији поплаве Нилове, одедо, обичаје и веру мисирског становништва, па је још записао и приче, које су му тамошњп свештеници прпчади о Миспру и његовој историјн. Доцније, у 1-вом веку ире Христа, друга два Грка, Диодор и Страбон, такође су ишдн у Мисир и писади о њему. Оно што су ови грчки писци написади о земљи , обичајима мисирских становника и о њиховим споменицима истинито је и од ведике важности за нас ; адп оно што су написали о мисирској историји није готово нимадо тачно, јер нису знали меснога језика, и бедежиди су онако , како им је ко иричао п тумачио , не тражећи да се сами увере о истинигости тога причања. У њих је истинито само оно што су видеди, а они су видеди Мисир у време њиховог пропадања. 0 старим Мисирцима они нису могли ништа п»уздано сазиати.