Просветни гласник

стара истори.ја источних народа

У. Нова открића. — Од почетка овог века са свим је обповљена мпсирска историја. За време Француске војае у Миснру (1798 — 1801) Фраицуски научари могоше својим очима видети многе споменике, многе развааине миспрских храмова и гробница. Они донесоше са собом из Миспра много цртежа и натписа, али те натписе нпко не могаше прочитати. Тек годипе 1821 Француски научник Шамполион успе да протумачи миспрско нисање, тако зване јероглифе . и да пронађе целу мисирску азбуку. Он нађе да су јероглифскп натписи писани старим језиком данашњих Копта у Мисиру, којима је тајјезиконо што је нама стари сдовенски. Иосде Шампалионовог открпћа могаху се дако читати јероглиФски натппси, те многи научари почеше испитиватп мисирске сноменике и изучавати мисирску историју. Тих научара, који се назввају егиитолозима, било је од тада много не само у Француској већ готово г по сввма европским земљама (Лепсијус, Маријет, Масперо п т. д.) Они су открили и испитали врдо много мисирских споменика, а Мисирци су оставили највише споменика од свију источних народа. Због тога и мпсирску историју знамо боље од историја других старих народа на истоку.

ГЛАВА II. Осииваље мисирског царства под ч>араоинма. Старо, средње и иово царсхво. 1 . порекдо миснраца и њихово насе.бен.е у долнни реке Нилд, — 2. Ностанак мисирског царсгва. 3. Старо царстно ; Први фараон Мена. — 4. Че'гврта ii шеста династија ј ве.шке нирамиде. 5. Средње царство. — 0. Дванаесга династија ; Аменемат Ш. — 7. Најезда Хнкса или Пастира. — 8. Ново царство. — 9. Најсјајније доба мисирске царев1ше У време ХУШ -Тв Х1Х-те и ХХ-че династије. 1 0. Престоница Тива. 1. Порекло Мисираца и њихово насељење у долини реке Нила. — Мисирци су говориди за себе да су аутоктони, т. ј. да су постали у својој земљи и да нису ни од куда са друге стране дошли. Стари пак писци, грчки и лагински, мисдиди су да су се Мисирци доселиди тамо са југа, из Етијоппје, и да, према томе, припадају црној раси. Међу тим новим истраживањем дознало се, да су се Мпсирци заиста доседили у Нидову долину, ади не из Етијопије, већ из Азије. Онп припадају белој раси и то трећем стаблу њеном, хамовском, али су се тоднко измешади са Симовцима, да се, бар по своме језику и спољашњем тииу, могу урачунати међу Симовце. Они су у нез^памћено време дошлн у Мисир преко сујецке иревлаке. Кад су се настанили у Ниловој додини , они су нашли готово сву земљу под водом, и требало им је мпого времена, док су је исушидп и попра-

види да могу у њој живети. Не зна се докде је трајадо ово првобитно стање Мисирца, али се зна да су они први постали образован народ и то онда, кад су Грци и остали евроиски народи били још у номадском стању. 2 Постанак мисирског царства. —Мисирци у ночетку беху нодељени на ндемена, од којих је свако имало своју земљу , свога поглавара, своју веру и своје свештенике. Доцније су се ова пдемена ујединила, те постадоше две државе, једна у Доњем Мисиру а друга у Горњем Мисиру. Најзад се п ове две државе спојише у једно и образоваше мисирску царевину, у којој вдадаху фараони (које је име дада Бибдија миспрским владаоцима). Не зна се тачно време постанка мисирског царства, али се зна да је оно веома давнашње и да су миспрски свештеници имали право што су говорилн грчким путницнма : „Ви, Грци, ви сте деца према нама." Обично се узима да је мисирско царство постадо па пет хиљада година пре Христа, и да је до његове пропасти, кад га Нерсијанцп срушише (525 пре Ар.), вдададо над њиме двадесет и шест дпнастпја владалачких. Исторпја мисирског царства дедп се на три периоде : Старо, Средње и Ново Царство. 3. Старо Царство; први Фараон Мена. Старим Царством назива се прва периода у псторпјп мисирске царевине, која обухвата време вдаде првих десет дпнастија. Ово царство основао је први Фараон Мена пдп Менес, који је ујединио опе две државе мисирске, и све племепске ногдаваре поддожио под своју власт, приморавши их да му илаћају данак и дају војску. Он је подигао себи престоницу Мемфис на девоЈ обади Ниловој, у средњем Мисиру, близу месга, где почиње Делта. У МемФису је сазидао храм богу Птау а, како велп мисирско предање, уредио је богопоштовање и дао писане законе Мисирцима. Њега су сматрали Мисирци не само као наследника богова, који су, по њиховом мишљењу, вдадали пре тога у Мисиру, већ као самог бога. С тога су му подизали храмове, у којима су сдужиди нарочити свештеници, па то су радпди не само њему већ и његовим наследницима, који су се називади синовима Сунца (бога Амон - РаЈ. 4. Четнрта и шеста династија; велике нирамиде. — Изузевшн Мену сви остади Фараони из прве дииастије биди су незнатни као п вдадаоци из друге и треће династије. Најзнатннје династије из времена Старог Дарства биле су четврта и шеста. Четврта династија владада је у Мемфису две ста осамдесет и четири године, п оставида је иосле себе велике споменике који нас н данас на њу подсећају. Најсилиији вдадаоци из ове династпје биди су Хеоас, Хефрен и Микерино, од којих је сваки за своју гробницу подигао по једну ведику пирамиду мало северно од МемФиса, близу данашње вароши Гизеха. Хеопсова је иирамида највећа (137 метара), ХеФренова мало мања (135 метара), а Микеринова најмања (66 метара). Ове огромне грађевине од камена грађене су са највећпм напорима кроз много година. Тако, Хеонсоиу иирамиду градило је за три-