Просветни гласник

6

СТАРА ИСТОРИЈА ИСТОЧНИХ НАРОДА

десет годиаа 100.000 људи, који су се смењивали свака три месеца. Близу пирамида налази се пзрезан од стене један сфинкс (лав са човечјом гла-

вом), чија се глава уздиже 20 метара над земљом, а труп је затрпан у песку. Недадеко одатле раскопан је најстарији храм мпспрски, сазидан од гранита и алабастера. Све ове споиенике, који долазе међу најчудноватија дела људска, оставилп су владаоци из четврте династије, и ти споиеници сведоче јасно о великом напретку и образованости Мисираца под том дпнастијом. Мисир је и даље напредовао под иетом а особито под шестом династијом, када је, како се види из јед ног надгробног натписа тога времена, писано доста књига и било великих библиотека. Из шесте династије најзнатннји је био владалац Пааи I, којп је одбио од Мисира једну најезду азискпх номада, а за тим прославио себе победама изван граница мисирских. Ова се династија завршује владом једне жене, лепе краљице Нитокрисе, ко,]а је особито чувена са своје осветљивости. Да би осветила смрт свог убијеног брата, Нптокрнса је направила једну огромну подземну салу и ту позвала на гозбу главне кривце за убиство, па кад су се они довољно најели и напили, п кад су последњу здравицу напијали у њено здравље, опа је пустила у салу бујну воду реке Нила, те ихје све подавила. Нитокриса је за тпм сама себи одузела живот и сахрањена је у Микериновој пирамиди коју је она довршила. Са Нитокрисом се завршује наше знање о владаоцима из старог царства. Старо царство трајало је још преко 500 годпна и над њим су владале још четири династије, али ми о њима скоро ништа не знамо. Миспрска историја ностаје опет јаснија са једанаестом дпнастијом, са почетком Средњег Царства. 5. Средње Царсхво. — Са једанаестом династијом отпочиње друга периода мисирске псторије, периода, која се назива Средње Царство п која траје до краја седамнаесте династије. Са наступањем ове периоде као да се извршио велики преврат у мисирској држави. Горњи Мисир добија превагу над Средњим и Доњим Мисиром. МемФис губи важност и престаје да буде престоница мисирске царевине ; његово место заузима „стоврата" Тива у Горњем Мисиру, која постаје престоницом не само за време Средњег већ и Новог

Царства. Богови из Доњег Мисира уступају првенство боговима из Горњег Мисира: бог Пта пада, а уздиже се бог Озирис из Абидоса, особито бог Амон из Тиве. Са наступањем Средњег Царства изврши се промена^не само у пресгоници и вери, већ и у писању , титулама чиновничким, па чак и у именима породичним. 6. Дванаеста династија; Аменелат III. Најпознатија и најславнија дипастија из Средњег Царства била је двачаеста династија. Владаоци из ове династије проширшне своју земљу на југ, заузевши северни део Етијопије (Нубију), а на северној границп подигоше више тврдиња, да би спречили азискпм номадила прелазак преко Сујеца у Делту. Особито су се ови владаоци одликовали својим радовима на регулисању Нила. Од воде ове реке долазилаје Мисиру срећа и несрећа. Ако се вода Нилова не би излила до извесне висине, онда би великп део земље остао незаливен п необделап ; ако би пак поплава била сувише велика, она би односила насипе п рушила села и вароши. Фараони дванаесте династије гледали су да ово з .10 отклоне и да поплаву учпне правилном и свуда нодједнаком. С тога су они подизали насипе, копали каналеј, резервоаре и језера. У овоме се особито прославио Аменемат III, који је смислпо и извршио један днвовски план. Он ископа јужпо од МемФнса, на левој обали Ниловој, један огроман резервоар (од 10 милијуна кв. метара), којп је познат под именом језеро^ Мерида. Ово језеро, које је сада засуто, чинило је велике услуге Мисирцима: у њега се сливала вода, кад Је поплава била велика, а у време суше његовом је водом поливана околна земља. Тај исти Фараон подигао је на источној обали Мериде једну огромно велику палату у којој је било З.џОО соба, половина над земљом, а половина нод земљом, Преко развалина те палате данас пролази један канал. 7. Најездд Хикса или Пастира. — После дванаесте династпје зачитавих девет векова слабо се што зна о Мисиру и његовим владаоцима из тринаесте и четрнаесте династије. За тчм наједаред Мисир би поплављен страшном најездом једпог азиског, номадског народа симовског стабла, познатог под именом Пастира или Хикса. Ови номади прејурише као муња преко Сујеца, па навалише на Делту и стадоше рушити статуе боговске, палити вароши и убијати људе. Они брзо заузеше целу Делту и Средњи Мисир, а тивске Фараоне из Горњег Мисира примораше да им плаћају данак. Пошто се утврдише у Доњем и Средњем Мисиру, они основаше тамо своју царевину са престоницом у Танису у Делти, и њихови Фараони почеше управљати земљом као и пређашњи Фараони. За време једног од ових пастирских Фараона (Апапија I) , чиј министар беше Јосиф, син Јаковљев, Јеврејисе доселише у Мисир, одакле изађоше тек у време Новог Царства. Хикси су владали пет векова у Мисиру, и за то дуго време они попримаше од Мисираца језик, обичаје и образованост њихову, а благостање и срећа разпежи их и омекша. Њиховом разнеженошћу ко-