Просветни гласник

10

МемФиса. Али га срећа тада пздаде, јер би побеђеи и заробљен, а за тим одведен у Сајис, где га светина удави, после двадесет и пет годпиа његове владе (595—570). 6. Влада Амазисова (570-525). — Амазис, наследник Апријев, није био високог порекла, али је био даровит и умео је задобити љубав мисирског народа. Он нпје волео строгу етикедију п церемоније пређашњих Фараона, већ је живео просто и весело. Он је сваког дана доста времена проводпо радећп државне послове, али после тешког и дугог рада, он би се добро частпо и веселио са својим прпјатељима. Кад га за то неко један пут прекори, Амазис му овако одгори: „За свашта има своје време; кад бп се једна жица сувише затегла, опа бп пукла. Па тако је п са чо веком; кад бп се нелрестано бавио озбпљним сгварима, иостао бп занешењак илп глупак, а ја не желим да будем ни једно нп друго". Његова је управа била мудра, налик на управу Псаметика I. Миспр је онако псто цветао под његовом владом као и под владом Псаметиковом. Ои је многе лепе споменике подизао, особпто у МемФпсу н Сајису. И он је, као Псаметик, волео Грке п иомагао њпхову трговпиу, доиустившп пм да се населе у вароши Наукратису п да гу подигпу храмове својим боговима. Па и изван Мисира помагао је Грпима, и нослао им је велику суму новаца, кад су иодизали делФискп храм, којн беше сагорео. 548 године, Ова ње10ва љубав прематуђинцпма не допадаше се Мпсирцима , али то поможе да се мпсирска трговнна веома развије. 7. Пропаст мисирске царевпие (525). — Док Амазис владаше у Мнсиру, Персијанци подпгоше у Азији силно царство. Онн освојише Вавилон и од њихове велике силе запретп погибао Мисиру. Амазис је предвиђао несрећу која може снаћп Мисир отуда и трудио се да одржи добре одношаје са персисшш царем Кпром. Алп се све нзменп кад завлада Киров син Камбиз. Овај цар науми да освоји Мисир и појави се са војском на његовој граници, баш када Амазис умре и кад ступи на престо син му Цсаменит или Псаметик III. Војска Псаметпкова би побеђена, и Камбиз за тнм узе на јуриш МемФис, а после тога и цео Мпсир паде у руке силпих победилаца, 525 годпне. Ова стара царевине, мати образованости, у којој толико векова владаху Фараони, изгуби тада за навек своју независност и постаде једна област велике персиске царевпне. Она је покушавала впше пута да се ослободи Персијанаца, па једном и успе да извојује себп независност и да остане слободна за читавих шесет година (406—345). Али после опет потпаде под њихову власт , и од тога доба па до данас она је ненрестано урукама разних туђннаца.

ГЛАВА IV. Цолитичко и друштвено уређење. ЗКивот и обичаји мисирски. 1. Облик државпе уирапе ; фараон и шегов божадски карактер. — 2. Административно уре-беље Мисира. — 3. Судско уребеше, — 4. Уре•бење војске. — 5. Подела мисирског народа НА к.1асе : — 6. ЈКивот МИСИРСКОГ НАРОДА. — 7. ШК0.1Е 11 ЗаНИМАЊЕ МиСИРАЦА. 1. Облик државне унраве; Фараои и његов боасански карактер.-Миспрска је држава пмала облнк монархистички и деспотскн ; владаочева власт била је наследпа и могла је прелазити не само на мушка лпца, већ и на жене. Владалац, којн се назпвао фараон, морао је припадатп војнпчкој или свештеничкој класи. Његова је власт била неограничена, јер се сматрао као син сунчев п као сам бог на земљи. Још за његова живота његов је кпи намештан међу кипове осталих богова и прпношене су му жртве као п осталнм боговима. Фараон је јединп могао ућп у оно одељење у храму, где су стајали кипови велпких богова Амона п бзириса. Због његовог божанског карактера п живот његов није могао бити као живот обичннх смртних људи. Он није смео учпнити никакво дело које би било за иокуду, и морао је лшвети по прописаним правилима, која су била врло строга, Било је тачно правплима одређено, шта ће радити сваког дана, сваког сата. Чпм би нз јутра устао, читали би му се извештајп о стању народа, за тим би се купао, па бн онда приноспо жртву боговима. Свештеницп су га окружавали н строго су мотрилп на њега да се тачно у животу држи прописанпх правпла релиђпознпх. На овај начин власт мисирских свештеника увећавала се мало по мало, те се један од њих доцније могао прогласити и за Фараона. 2. Административно уређење Мисира. — Фараон ннје могао непосредно сам управљати државом, већ је цела земља бцла подељена на округе или номе , у којима су управљали управитељи или номарси. Врој округа мењао се између 36 п 44. Управитељи су били илп наследпи кнежеви или обичнп чиновницп, којима је дужност била да управљају округом и да скупљају данак. Поред управитеља у сваком округу био је и по један првосвештеник, који је служио у главном храму тога округа и управљао верским пословима. Испод ових великпх чиновника било је много пижих чиновника у округу, који су помагали тим вишпм чиновницима у управи. Сви ови чиновници могли су бити узети само од аисара или скриба , а то су били учени људи, који су добијали тај назив, тек по што би положили извесне испите. Нико није могао постати ни најмањи чиновнпк, ако није имао титулу иисар , па с тога су писари билп у великом уважењу код Мисираца.