Просветни гласник

СТАРА ИСТОРИЈА источник народл 11

3. Судско уређење. — Суђење је било у рукама свештеничким. Најииши суд носио је пме Слушаоци тужаба суда аравде и састојао се из тридесет судија, који се бираху међу свештенидима из најглавнијих вароши, МемФиса, Хелиополиса и Тиве, и то из сваке по десет. Парнице су се водиле иисмено, да не би судије биле заведене на странпутицу живом речи адвокатском. Осим овог главног суда било је и више мадих судова по номама, Судије су судиле по законима, који су били у старо време на далеко чувени. Неки су нам од тих закона нознати. Знамо, да је смртна казна била честа као и у свим првобитнпм законицима; смрћу су кажњавани не само онп који бп извршили убиство, већ и они који би се криво закдели, који би другог клеветали, или би живели на непоштен и недопуштен начин и т. д. И друге су казие биле строге : шнијупима је сечен језик, писцима лажнпх исправа руке и т. д, Од грађанских закона познат нам је закон, по коме дужник није могао бити стављен у загвор за дуг, као и закон по коме интерес није могао прећи суму капитала. 4. Уређење војске. — С почетканпје било у Мисиру редовне војске, већ се само за време рата скупљала народна војска. Тек од Новог Царства, после прогонства Хикса, Фараони освајачи образоваше сталну војску. Војска се делила иа каваљерију и пешадију. ЈКаваљерија се састојала, као и на целом истоку, из ратних кола, а тек доцније је уведена и каваљерија у данашњем смислу те речи. Пешаци су се делили на тешко оружане п лако оружане, Војска је имала своје заставе, трубе и добоше. Васпитање војничко почињадо се још из детињства, и младићи су морали дуго време провести у касарнама и полагати испите. Синови војнички обично се одаваху истом војнпчком занимању као и њихови оцеви. На тај се начпн образовала једна војничка класа, која је имала својих повластица (право на земљу и др.) и која се разликовала од осталог народа. Војска миспрска бида је ведика, јер је ирелазила 400.000 људи. 5. Подела мисирског народа на класе. Мисирско становништво дедидо се на више класа, али то нису бпла касте, које би тако одељене биле, да се из једне не би могло прећи у другу, већ је сваки могао према својој спреми и околностима ући у ма коју класу. Од тих класа најзнатније су биле две: свештеничка и војничка. Те две класе вдадале су у Мисиру п имале су највише повдастица ; само су оне са Фараоном имале право на земљу. Сва земља у Мисиру дедила се на три дела, од којих је једап прииадао Фараону, други свештеницима , а трећи војницима, Испод ове две класе било је много нижих класа, које су се разликоваде по свом занимању, као што су : земљорадничка класа , којаје радила земљу за Фараона, војнике и свештенике, трговачка класа, која се бавила трговином, иастирска класа, која се бавила сточарством, занатлиска класа, која се бавида разним занатима и т. д. И робова је бпло у Мисиру, али то су већипом биди ратни зароб-

љеници и њих су јавно продавади и куповали. Највећи морални утицај на цео мисирски народ имада је свештеничка кдаса због своје учености и свог строгог и добро уређеног живота. Свака велика варош имала је своје многобројно свештенство, којим су управљали првосвештеници. Важност првосвештеника била је раздичита преми месту и према богу коме су служиди. Најзнатнији су били првосвештеници у Тиви и МемФису. Испод првосвештеника бидо је много нижих чииова свештеничких, као : пророка, чиститеља, светих писара п т. д. Свештеници беху ослобођени од свију дација државних п живљаху од прихода са свога имања и од жртава. Хранили су се умерено и нису смели јести рибу и свињско месо. Држали су се врло чисто и одело им је бидо бело од ланеног платна, а обућа од коре папирусове. Онп су се поглавпто бавили науком и проиоведаљем, и својим простим и моралним животом давали су деп пример врлине коју проповедаху. 6. Живот лисирског народа. — Живот мпсирског народа био је врло дружеван и весео , као што је и небо над Мисиром бпло свагда ведро и светло. Мисирци су били радни и послушни према вдастпма, како божанскпм тако и људским. Сваки је добро знао своје место у друштву и одавао је поштовање старпјем од себе: Фараон поштоваше богове, народ поштоваше Фараона, роб господара, мдадић старца. Кад би се два Мпсирца срелп на улици, свагда би се поздрављалп, клањајућн се дубоко и спуштајући руку до кодена Кад би старац дошао у друштво , мдадућ би устајао и уступао би му своје месго. Сваки је проводпо време у раду н занимању, хранећп се простом храном (хлебом, рибом, месом, поврћем) н одепајући се у лако одело, понајвише од ланене матерпје. Да би одржали чистоту, Миспрцц су бријали косу и браду. Али да би сачували главу од жеге, мнош Мисирци уведоше у обичај бароке и вештачке браде. Место барока, које беху врло скупоцене, прост народ ношаше капе. Како жене тако и људи волели су да се ките врло скупоценим накнтима, прстењем , грпвнама на рукама и ногама, огрлпцама, појасевима искићеним бисером и драгим камењем. Као што су се китилп , тако су воледн и да уживају у сваковрсним забавама, као што су: редиђпозне светковпне у Сајису н другпм варошима, гозбе, игре, музика, певање н т. д. На гозбама су често претеривади у пијењу вина, а особито пива, које беше њихово народно пиће. Да бп побудплп госте да се више веселе, они су нмади прп гозбама једну мумију од дрвета, пзрезану у облику мртваца, коју су сваком по реду показивалп, говорећиму: „Погледај овога човека; такав ћеш и ти бпти кад умреш; за то пиј п весели се". 7. Школе и занимање Мисираца. — Ако су се Мисирци кашто забављади и веселилп, онп су за то и сувпше много радили. Онп су имали многе школе у којима су се деца васпитавала и спремала за различита занпмања. У школама су се учитељи служиди батином као средством за вас-