Просветни гласник

стара историја

СТОЧНИХ НАРОДА

питаве. „Дете има деђа за то да се туче, вели један учитељ; њему су уши на леђпма". Школе су бпле уз храмове, а учитељп су били свештеници. Школа је бпла основних, у којима су се учила сва деца у опште, и виших нз којих су пзлазнли писари илп скриби. У њима су се предавале разне науке , као: медецина, геометрпја, астрономија, математнка и т. д. У Тивп је бнла једна уметничка школа, нз које су излазпли пнжињери, вајари и живописци. Поред школа било је и библиотека. Младићи, који свршаваху школе, постајаху писари, офнцпри, лекари , грађевинари и т. д. Лекари су лечили ио извесним утврђеним ираиилама, и ако би одстуннли од тих нравпла, а болесник би умр'о, бнли би кажњени смрћу. Највећи део народа бавио се ручним радом, и то су били сиромаси, занатлије и сељаци којп су цео свој век проводпли радећи за другог. Како је било јадно стање миспрског сељака, види се из ових речи једног мисирског чиновника: „Па како је сељацима ? Ту је сваки час порезник, који им тражи иорез; ако сељак не платп, тешко њему! Одмах га вежу, одвуку до канала п главачке баце у воду." Еао у школи, тако и изваи ње, у друштву, батина је пграла велику улогу. Батпном су терали војнике у рат, батпиом су нагонили раднике да зидају оне огромне пирамиде и друге грађевине, батином су куннли порез од сељака. Живот великог дела Мисираца био је врло тежак, али су га они мирно и весело сносилн, и никад се нису буиили.

ГЛАВА V. Мисирска вера.. 1. Нрвобитна вера мнсирска. — 2. Д оцнија ИЗМЕНА у вери ; мисирски богови. 3. ОбожАВАН >е свет11х животиња. — 4. Во Хаии или Аиис — 5. Монотеизам мисирски. — 0. ноштован.е мртваца. — 7. Субен.е душама. — 8. Мумије, 9. Мр ГВАЧКА к1бига. 1. Првобитна вера мисирска. — Грчкн исторнчар Херодот велн за Мнспрце, да су најпобожнији људп на свету. И доиста су Миспрцп били врло побожнп, јер скоро спе њихове слнке на сноменицима представљају људе како се моле Богу, скоро све њихове књиге су побожнн списи. Ирвобитна вера мпспрска састојала се у обожавању саме нрпроде. Опп обожаваху пре свега бога Ра или Сунце које загрева Миснр, н бога Хааи пли Пил који иаводњава и хранн Мисир. Осем сунца н Нила они обожаиаху н друга тела ирпродна, као: звезде, месец', биљке, животнње п т. д. За животиње мпшљаху да имају душу као п човек, н да су нешто више од човека; с тога и налазпмо често слике н кипове у којпма су човек н жпиотиња састављенн у једном облику , као што је сфинкс, где је лавовскп труп састављен са главом и прсима људским.

2. Доцнијаизмена у вери; мисирски богови. — Мнсирска се вера са временои изменила, и богови су се тако намножпли, да је сваки округ, свака варош пмала своје особите богове. Најзнатнији су били они богови који су били у нрестоницама и највећпм варошима, и то: бог Амон у Тиви, бог Пта или Фта у МемФИсу и бог Озирис у Абидосу. У свом веровању Мисирци су мешали ове богове са пређашњпм врховннм богом Ра или Сунцем. 0 тога су бога Амона називалп и Амон-Ра, и иредстављали су га. како сваког дана, као сунце, прелазн нреко неба на једном чамцу, на коме веслају душе умрлих својим дугнм веслима; он стоји напред са мачем у руци н бори се противу мрака и зла. Мисирци су га за то сматрали као свог добротвора, и чпм би грануло сунце, певалн су му радосно химне: „Слава теби, госноде, који се будиш као добротвор и љубитељ истине. Ти прелазпш иреко неба и обараш твоје непријатеље. Небо се радује, земља се весели, људи еветкују славећи тебе, о Ра, кад те виде да се уздижеш на твом чамцу, и да си победно непрпјатеља". Уз сваког од ових великих богова поштована су још два божанства, жена и снн његов, те је тако свака већа варош пмала сноју свету тројнцу. Амонова жена звала се Мут, а спн Хонс; Озирисова жепа била је Изис, а син Хорус; бог Пта имао је жену Сехет и спна који се звао Имутес. Ови богови нредстављани су у сликама па четирп начина: као људи, као животиње, као људи са животињском главом и као животиње са људском главом. 3. Обожанање свегихживотиља — Сликање богова у животињском облику дошло је 'отуда, што су Мисирци мислили, да сваки бог има своју животињу, чији облик узима на се, кад се иојављује међу људима. Тако се Озприс претварао у вола, Хорус у крагуја, Пта у балегара и т. д. 0'ве жпвотиње сматране су као свете животиње, а прост народ их је обожавао као и саме богове. Такве свете жнвотиње биле су: крокодил, во, псето, мачка, јарац, ибис, крагуј, балегар, Феникс и многе друге. Често се једна животиња обожавала у неком округу, а у другом се сматрала као обична живогиња, или је чак била и гоњена. Тако, крокодила су обожавали у Тиви, а у ЕлеФантини су га веома гоннли. Ове свете животиње Мисирци су чували са највећом пажњом, хранили најбољим јелпма, па често китили скупоценпм накитима, као: златним минђушама, гривнама и т. д. Ево шта прича грчки путнпк Страбон заједног светог крокодила, кога је видео у Тиви: „Ова животиња, вели он, беше легла на обали једне баре, свештеници јој се приближише и двојица од њих отворише уста, а трећи метну унутра колача, пржене рпбе и насу неко пиће медено". Ове свете животиње нико није смео злостављатп нити убитп. Једном, за време владе последњпх Итоломејевића, један римски војник уби мачку у Александрији. За час се скуни пз свију крајева вароши разкљућена светина п оиколи кућу у коју се војник беше скрио. Војник мораде платити главом, ма да је нехотице мачку убио и ма да је сам краљ молио светину да га поштеди.